По подацима са сајта Агенције за реституцију, до сада је враћено укупно 5.848 објеката, од чега 4.175 пословних простора, 815 станова и 858 зграда. Такоже, до данас је враћено и 290 хектара, 93 ара и 99 квадратних метара неизрађеног грађевинског земљишта, 5.044 хектара, 36 ара и 12 квадрата шумског земљишта и 24.288 хектара, 20 ари и 53 квадрата пољопривредног земљишта.
Изменама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу одређено је да се обештећење за имовину која власницима или наследицима не може бити враћена у натури крене наредне, 2018. године, и да траје до 2020, а не као што је првобитно било утврђено од 2015. до 2017. Једноставно, у српском буyету пре две године, али и прошле и ове, није било довољно новца да би се тај посао започео јер се процењује да је за ту намену потребно око две милијарде евра.
Како се приближава 2018, дакле година у којој би Агенција за реституцију требало да изда прве одлуке о обештећењу, неопходно је да Влада Србије утврди коефицијенте по којима ће се обрачунавати вредност имовине која је одузета после Другог светског рата, а која не може да буде враћена старим власницима у натури. Очекује се да Влада то учини већ наредног месеца.
„При крају смо натуралне реституције, започели смо поступак обештећења, донели смо више од 600 одлука о праву на обештећење и до краја године Влада Србије треба да донесе одлуку о коефицијенту обештећења да би се знало колики ће тачан износ бити. Ми ћемо до септембра предати Влади предлог за доношење коефицијента и очекујемо да ће до краја године бити исплаћен први новац за обештећење“, истиче директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.
Србија је једина земља која враћа имовину потомцима Немаца који су пре краја Другог светског рата живели ван своје матичне земље и при том не прави разлику између домаћих и страних држављана. Секулић скреће пажњу и на то да је Србија Споразумом о стабилизацији и придруживању преузела обавезу да странцима омогући куповину пољопривредног земљишта, те да би најављени отежавајући услови, као што су пребивалиште купца одређен број година на територији Србије, могли отежати и поступак реституције, што би приликом доношења одговарајућих законских аката требало имати у виду да би они били усклађени с постојећим законским решењема и да би се поступак враћања имовине могао несметано наставити.
Део грађана чији су захтеви већ решени није задовољан одлуком Агенције за реституцију јер сматрају да су у процесу враћања имовине оштећени. Тако је више од 2.000 грађана у протекле две године поднело тужбу Управном суду против Агенције за реституцију и Министарства финансије због потраживања одузете имовине, а у Новом Саду је на почетку ове године било у току 277 предмета.
Право на подношење захтева за повраћај имовине одузете после Другог светског рата по српском закону имали су и странци па је тако Агенцији за реституцију стигло 593 захтева немачких држављана и 564 захтева аустријских. Немачким држављанима је већ враћено 28 пословних поростора, пет зграда и три стана, као и 142 хектара пољопривредног земљишта, док је аустријским држављанима враћено 12 пословних простора и два стана, као и 452 квадрата неизграђеног градског грађевинског земљишта, око 243 хектара пољопривредног земљишта и 0,25 хектара шума.
„За враћање је преостало око 4.000 хектара пољопривредног земљишта у захтевима који су још увек у раду, а где се испитују посебни услови који морају бити испуњени за враћање имовине која је била предмет конфискације и за враћање имовине када су подносиоци захтева страни држављани“, рекао је Секулић.
Држављани Немачке и Аустрије највише земље траже у бачким атарима Пригревице, Кљајићева, Куле, а у Банату у Ковину, Белој Цркви и Житишту. По речима председника општине Житиште Митра Вучуревића, више од 100 пристиглих захтева држављана Немачке за реституцију или повраћај земље или имовине односи се на територију те општине.
Немци и Аустријанци који чекају исход код Агенције за реституцију имају различите планове за имовину која треба да им буде враћена. Тако део оних који очекују повраћај мањих површина најављује да ће их поклонити немачким удружењима или цкрви, док они с већом имовином желе да инвеститрају у Србију. Председник Националног савета Немаца Ласло Мандлер Генце наводи да они који добију више хектара назад „неће ништа да носе него ће ту инвестирати још“.
„Можда ће направити неке задруге заједно и можда прехрамбену индустрију“, оцењује он.
Љ. Малешевић
