Иако би се тешко могло рећи која у занимања најтраженија јер их је много, извесно је да су високо место држи неколико струка, а пре свега медицинске сестре, грађевински радници, возачи, радници у угоститељству, ИТ стручњаци.
Проблем је глобалан и с њим се сусреће и Србија, али и много развијеније земље него што је наша. Већ дуго је у Србији тешко наћи мајстора/занатлију, посебно оне с искуством - од керамичара до водонисталaтера, нема довољно возача аутобуса и камиона, недостају кувари... Много је разлога за то - од оних који се тичу демографије до тога да су многи пут иностранства отишли због бољих услова рада, виших зарада, усавршавања у каријери...
Оде један мали град
Немачка је држава коју бира велики број грађана Србије који одлази на рад у иностранство. Сваке године пут ове земље оде један мали град, а највећи број оних који тамо оду у Србију се ретко врати или то не уради бар пре него што оду у пензију. До радног места у Немачкој није лако доћи, али они који то успеју - након договора с послодавцем и прибављања свих потребних докумената, готово без изузетка кажу да послодавци поштују договорене услове, те да су задовољни и условима рада и зарадом, као и животом у Немачкој.
Недостатак радника видљив је и у Немачкој. Тако је недавно истраживање тржишта рада у овој земљи показало да у овој земљи недостају стотине хиљада радника годишње, односно да је потребно да се годишње усели 400.000 људи како би се одржао константни број запослених особа на тржишту рада. Наиме, у тој држави, због демографских промена, и поред повећања броја запослених жена и све каснијег одласка у пензију, број запослених константно опада, па се оцењује да ће до 2035. године број запослених са садашњих 47.000.000 пасти на 44.000.000.
Да је ситауција у Немачкој већ сада неповољна показује и то што велики број привредника указује да не могу да пронађу довољно стручних радника, а више од половине испитаних је изјавило да рачунају с проблемима у попуњавању радних места. Треба рећи и да нису све струке једнако тражене, али су свакако најтраженија оне које подразумевају завршену средњу сручну школу, те високообразовани, посебно у сфери ИТ сектора, односно извесно је да у Немачкој недостаје радна снага свих струка и степена образовања у да ће у свим областима привреде фалити стручна радна снага.
Део тих радних места, без сумње, попуниће радници из Србије, а по речима власнице новосадске Агенције за запошљавање “Агава” Јованке Драгичевић понуда послова је добра, баш као и интерес радника да оду на рад у иностранство.
- Траже се сви профили радника, до посла лакше долазе они који имају пасоше Европске уније, док они који га немају на радну визу чекају и дуже од годину дана - каже Јованке Драгичевић. - Највише се траже возачи, аутобуса и теретних возила, медицинске
сестре, геронтодомаћице, лекари специјалисти, професионални кувари, грађевински радници, све струке радника у угоститељству, радници у фабрикама, спремачице...
Она указује да је за одлазак на рад у Немачку неопходно задовољити много услова, међу којима је и познавање немачког језика, а то за одређене струке значи минимално ниво Б2, док је за неке послове потребан и највиши ниво знања немачког језика.
- Они који добију посао морају током рада да усаврше знање немачког језика, а важно је да се зна и да, рецимо возачи, пре него што добију посао морају да положе низ тестова везаних за обављање посла. Знање језика важно је и за оне који желе да оду у Швајцарску, у којој су најтраженије дадиље и беби-ситерке, за које је потребно и адекватно образовање за обављање тог посла - каже Јованка Драгичевић.
Д. Млађеновић
