Каже за Танјуг да се Народна банка Србије на одговарајући начин бори са инфлацијом и напомиње да она није створена у Србији, већ да је увезена.
Текућа инфлација у Европи је 1,5 одсто, а међугодишња 10,7 процената, што је прилично високо и изненађујуће. Монетарне власти Европе и економисти су очекивали да ће она мало попустити, али инфлација сада очигледно није пролазан феномен, већ је некако укорењена, рекао је Николић.
Он је приметио да инфлација у еврозони бележи темпо раста, али је и даље јако висока, каква до сада није забележена.
Интересантно је да је Европа искорачила испред других делова света. Знамо изворе, то је пре свега почело са ковидом, пре тога са дугорочном стагнацијом која је створила инфлаторна очекивања, након тога пандемија, покидани ланци снабдевања, велика тражња и понуда која није могла да одговори, онда се све то пренело на енергетику, а онда је рат у Украјини катапултирао цене. И онда, временом, крену лоша инфлаторна очекивања и када се све то сабере имамо феномен да је у балтичким земљама инфлација изнад 20 процената, навео је Николић.
Приметио је да су реакције централних банака на инфлацију биле различите, јер није иста реакција НБС када реагује на трећину трансакација које су динарске, док је две трећине трансакција у Србији у еврима, на шта утицај има Европска централна банка (ЕЦБ).
Наша НБС је почела тачно пре годину дана са ефективним заоштравањем монетране политике, усмерене ка борби са растом цена који је у том тренутку већ био озбиљан. ЕЦБ је одлагала реаговање у страху да ће та рестриктивност додатно успорити економију, али је то на жалост неминовност. Они су то одуговлачили до пролећа ове године и сада имамо референтну каматну стопу подигнуту за два одсто, приметио је Николић.
Он је нагласио да је, када се посматра динамика раста цена у Србији и упоредимо је са суседним земљама, наша инфлација чак и блажа, иало друге земље користе евро, а ми динар.
Не бих рекао да је рестриктивност НБС неодговарајућа. Мислим да је добра. Ситуација ће се пратити и верујем да ће НБС реаговати. Чини ми се да је за 10. новамбар заказана нова седница Извршног одбора НБС где би можда могло да дође до нових промена референтне каматне стопе, оценио је Николић.
Додао је да ће сутра бити одржана седница америчких Федералних резерви (ФЕД) на којој се очекује ново заоштравање монетране политике и да до марта следеће године регферентна каматна стопа у САД порасте до пет одсто.
Друге централне банке морају да прате ове одлуке ФЕД, пре свега ЕЦБ, јер се тим заоштравањем подиже вредност долара и капитала на америчком тржишту. Ако се то не прати, онда ће капитал из других делова света ићи ка Америци, што не иде у прилог Европи, зато што она има негативан нето извоз у Америку и то ће додатно слабити евро, објаснио је Николић.
Нагласио је да највећу одговорност за инфлацију сносе управо ФЕД и ЕЦБ, које су највише и допринеле кризи.
Криза није само последица рата у Украјини и ковида, криза је пре свега потекла од прекоменрне монетизације фискалних дефицита, јер Европа је у дугогодишњој стагнацији, многе земље годинама кубуре са високим дефицитом и јавним дугом који је покриван штампањем новца. Када имате вишка новца, то је онај сценарио који смо ми имали деведесетих година да се штампа новац без покрића, а резултат је инфлација, истакао је Николић.
Додао је да се, пре свега, тиме објашњава висока инфлација у Америци и Европи, за разлику од Индонезије, Кине или Бразила, где је инфлација умерена.
Николић је нагласио да је Србија далеко од сценарија хиперинфлације из деведесетих година прошлог века.
Прво, немамо проблем са нашим монетраним оквиром. Овде неравнотежа није настала због нас, већ због преливања свих тих проблема које се дешавају ван Србије на наше тржиште. Ово је практично увезена инфлација, јер 75 одсто пораста цена долази од пораста импута који су дошли споља. Једноставно, тешко се изборити против тога, поготово изолованим монетраним мерама. НБС може да подигне камате на 10 одсто, али то неће преко ноћи смањити цене, рекао је овај економиста.
Нагласио је како се процењује да су цене у септембру и октобру досегле врх, да ће можда још мало порасти и након тога кренти наниже, да би се половином следеће године вратиле у прихватљиве оквире.
Али за то треба времена и да се склопе неке позитивне околности, да се настави ова реакција водећих централних банака и да не дође до неког заоштравања у Украјини, па да се преко енергетског тржишта прелије неки нови ценовни шок који би био катастрофалан. С тим да постоје црне слутње да би у случају потпуне обуставе допремања енергената значајно пао БДП, па би по том основу дошло до неког већег лома, али се надамо да до тога неће доћи, рекао је Николић.
Оценио је да је ситуација тешка, али да држава покушава да је ублажи повећањем пензија и плата.
