Становништво нема непосредног утицаја на то како се новац од пореза на имовину троши, али и ту се нешто мења јер се испробавају неки нови модели у тој области финансија и администрације. Један од њих обухваћен је пројектом ”Реформа пореза на имовину “ који финансира Влада Швајцарске, а спроводи се у 44 општине у Србији од којих је 11 у Војводини (Пећинци, Бачка Паланка, Сремска Митровица, Сомбор, Темерин, Апатин Тител, Кула, Оyаци, Србобран и Бач). У тим местима је пописивана имовина са циљем да се утврди колико је некретнина ван пореске евидениције, а сада је већ време да се види колико су општине више новца прикупиле захваљујући ажурнијим подацима и бољој наплати пореза.
Поред пуније општинске касе пет општина са најбољим резултатима поделиће и награду Владе Швајцарске од милион франака.
О томе како ће трошити буyетски новац општинске власти су од јуна прошле године по нашим законима обавезне да питају грађане и њихови предлози морају се узети у обзир код трошења инвестиционог дела буyета.
О томе како доћи до адекватних и конструктивних предлога грађана, Бранислав Милић стручњак на швајцарском програму “Реформе пореза на имовину” каже су искуства стечене кроз спровођење овог пројекта углавном позитивна.
-Након пописа у све 44 општине интензивно радимо на томе на који начин да се потроши новац који је наплаћен.У свим општинама где су били ангажовани пописивачи сума наплате биће већа него претходних година. Циљ нам је да се та средства потроше на пројекте за које грађани гласају да су им најпотребнији. Прва искуства говоре да има општина које су веома ажурне у томе али и оних које су ову своју законску обавезу схватиле као пуку формалност. Са територије Војводине бих посебно похвалио Сомбор, Темерин, Оyаке и Кулу. Они су оно што су обвезници пожелели успели да ставе у акциони план или на томе активно раде. Сада заједно са њима радимо на томе да реализација у овој области буде што боља – каже Милић.
У Темерину се целе прошле године интензивно радило. Анкета је ишла у свим месним заједницама, организоване су и трибине на које су позивани грађани да дођу и кажу где су улагања најцелисходнија. Предлози су већ нашли место у буyету и биће реализовани током ове године. Тако су Месној заједници Старо Ђурђево грађани изабрали да се замени јавна расвета у три улице. У првој Месној заједнци изабрали су адаптацију зграде саме МЗ, а исто и у МЗ Сириг, док су у Бачком Јарку гласали за замену надстрешнице на гробљу.
У Оyацима је примењен нешто другачији приступ консултација са грађанима тако што се једном месечно у месним заједницама организују акције ”отворених врата “ и разговара са грађанима о томе где је најпотребније инвестирати. По ономе што се до сада чуло на тим скуповима, најхитније је крпљење ударних рупа на путевима, затим сређивање атмосферске канализације, постваљање јавне расвете...
До сада је најактивнији био Сомбор где је 5.000 грађана попунило анкетни листић, а електорнски је то учинило још њих око 700. Предложили су уређење домова културе у Бачком Брегу и Бачком Моноштору затим реконструкцију зграде сеоске библиотеке у Чонопљи, изградњу шеталишта, као и уређење улице Суботички пут ка Сомбору.
Порески стручњак Ђерђ Пап каже да ће овакве акције где житељи сами бирају инвестиције помоћи да се пореске обавезе ажурније измирују, али и да ће требати времена да се “изгради” пореска култура код нас
-Сигурно да ће бити позитивних ефекатаоваквог пројекта. Међутим, не треба очекивати ништа од данас до сутра. Треба да прођу деценије да се грађани увере у корист и да их то инспирише на плаћање пореза. Мислим да ће правих ефеката бити тек када унуци оних који данас бирају постану обвезници. Наравно све то ако општине испоштују бар део жеља грађана и пренесу их са анкетних листића на улице села , варошица и градова – закључује Пап.
Душанка Вујошевић
