Указују и да су стопе по којима се ове обавезе плаћају у неким облицима радног ангажовања високе, као највеће се спомињу стопе од чак 80 одсто, али да ће и поред непознаница и високих стопа, обавезе ипак морати да се плате.
Фриленсери пак сматрају да би они који зарађују мало, рецимо око 200 евра месечно, требало да буду ослобођени плаћања пореза, а да се на веће зараде, примењује и већа стопа опорезивања.
Порески саветник Милан Трбојевић за Танјуг каже да не би била добра пракса да се законом утврђене обавезе мењају уназад и неко делимично или потпуно ослобађа од њих.
Додаје да би се о смањивању стопа, које иначе сматра високим, могло разговарати и смањити их неким будућим законским решењем.
Држава пак са своје стране најављује да је спремна да са фриленсерима разговара о њиховим пореским обавезама за каснија времена, али јасно поручује да обавезе из претходног периода морају да се измире.
„На основу информација којима располажемо, неки који имају приходе из иностранства се нису снашли у свему томе, али ако зарађујете новац то није хоби и треба да водите рачуна о пореским обавезама. Ако не можете сами, узмите пореског саветника", поручио је недавно на конференцији за новинаре министар финансија Синиша Мали.
Многи су то већ и урадили јер не могу сами да обрачунају колико су дужни и колико би требало да плате, пошто висина ових дажбина зависи од тога да ли је неко ангажован као запослено лице, по уговору о делу или је реч о ауторском хонорару.
„Мислим да већина то не може сама да уради па им је потребно стручно лице, као што је порески саветник да им објасни поступак по коме би они касније радили сами или да им то стално обавља уместо њих“, каже за Танјуг Милан Трбојевић.
Таква услуга наравно кошта, што је нарочито проблем за оне који зарађују мало.
Следећа могућа замка за фриленсере јесте опасност од двоструког опорезивања. Наиме, Србија нема са свим земљама уговоре о избегавању двоструког опорезивања- списак оних са којима имамо уговоре налази се на сајту Министарства финансија- а уколико уговора нема, постоји опасност да фриленсер порез мора да плати и у Србији где живи и у земљи у којој је фирма за коју ради.
„Доста људи рецимо зарађује новац из Сједињених Америчких Држава, а са овом земљом немамо уговор о избегавању двоструког опорезивања“, наводи Трбојевић.
Он истиче да из контакта са фриленсерима закључује да је велики број њих спреман да плати своје обавезе, само гледају да прођу што јефтиније.
А ту, наводи, нема много опција, јер за већину њих, зависно од тога шта су радили, важе пореске стопе од око 30 или нешто више од 45 одсто.
Процењује се да се број људи на које се ова обавеза односи креће око 100.000. Они најчешће раде као програмери, преводиоци, графички дизајнери, држе часове страних језика а послове проналазе преко разних дигиталних платформи за професионално умрежавање.
Обавеза плаћања пореза односи се и на оне који приходе остварују на друштвеним мрежама, преко интернет клађења или издају “стан на дан”.
Фриленсерима се новац обично уплаћује на девизне рачуне или га добијају преко специјализованих платних картица.
За оне који не поднесу пореску пријаву, предвиђене су новчане казне од 5.000 до 150.000 динара, а уколико не уплате порез утврђен пореском пријавом, следи им казна у износу од 50 одсто утврђеног пореза.
