Истраживање које се бави разумевањем привлачности економског популизма код студената, спроведено је у пет универзитетских градова у Србији – на осам универзитета и 36 факултета.
Упитником су обухваћени ставови о основним економским питањима као што су незапосленост, запосленост, сиромаштво, субвенције, царине, приватизација и увоз, односно извоз. Око 60 одсто студената у Србији верује да је решење за запошљавање у субвенцијама или отварању нових предузећа чији је власник држава. Економски митови, у које су студенти највише склони да поверују, јесу да држава треба да помаже извоз домаћих стратешких производа, у шта верује њих 73,3 одсто. Такође, 66 одсто младих сматра да не треба увозити оно што се може производити у Србији, а нешто мањи проценат, 63 одсто, сматра да је пољопривреда наша карта за убрзани развој.
Бројке показују и да 43,2 одсто младих у високошколским установама верује да држава може пођеднако добро управљати предузећима као и приватници, а више од трећине сматра да су субвенције неопходне да би се привукле стране инвестиције.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић објашњава за „Дневник” да студенти од државе очекују много, али да не мисле да је она та која треба да им обезбеди посао, већ да би требало да створи услове да се до њега дође на основу дипломе и стеченог знања и за плату која томе одговара.
– Податак да 60 одсто студената у Србији сматра да је улога државе да сваком ко жели да ради – обезбеди посао свако може тумачити како жели и како му одговара – каже професор Савић. – На прво читање изгледа да млади људи у Србији нису довољно реални и да не желе да се упусте у неизвестан приватни бизнис – било као послодавци, било као запослени – и да преферирају сигуран државни посао. Но, то је само грубо објашњење тих резултата, које би могло тизавара људе који размиљшају тако, а истина је другачија. Млади људи врло добро виде да се у државном сектору редовно исплаћују плате, какве год да су, док у приватном сектору то није случај, да се често дешава да се плате не добијају, да се у приватним сектору не могу остварити многа права која постоје у државном, као што су боловање, плаћено одсуство, трудничко боловање...
Наш саговорник тврди да су у Србији државни и приватни сектор одвојени, и то тако да су далеко један од другог као небо и земља, а не би требало да је тако.
На питање да ли би студентима на Економском факултету саветовао да чекају да им држава нађе посао или да морају да га траже сами, професор Савић одговара да нема утисак да они чекају да им било ко други нађе посао.
– Већина студената разуме економску ситуацију у којој смо данас. Не очекују студенти буквално да им држава нађе посао, али очекују да Србија, као и све државе на том нивоу развоја, обезбеди динамичнији раст, у којем ће они добити своју шансу за посао. Држава је свуда присутна на овај или онај начин, али не као послодавац, већ као неко ко обезеђује услове другима да раде, зараде и плате онога ко ради. Држава мора да обезбеди услове, подстицаје, већи раст – каже професор Савић.
– Ту је важна улога државе и она је та која треба да смањи разлику између два сектора, и то тако да за младе образоване људе приватни буде привлачнији од државног, односно да им се више исплати да раде код приватника или сами то буду, него да хрле у државна предузећа и службе само зато што ће тамо бити сигурнији па макар радили и за мању плату. Држава треба добро да размисли о одговору студената на то питање у истраживању и мора се забринути над чињеницом да већина младих тако размишља. Младима не треба замерити на таквим одговорима и очекивањима јер они само бирају сигурност наспрам неизвесности која се нуди у приватном сектору – истиче Савић.
Треба држава сама себи да замери на томе што је та два света на такав начин одвојила, сматра професор Савић, додајући да не мисли да је у државном сектору свима сјајно и добро и да га због тога млади преферирају, већ да је у приватном сектору катастрофа, и то је оно што их одбија.
Љ. Малешевић
