Централна евиденција стварних власника је јединствена јавна електронска база података која садржи податке о физичким лицима која су стварни власници неког правног лица, односно регистрованог привредног субјекта. У евиденцију се морају унети све настале промене података, било да је у питању упис, промена или брисање података.
Посланици Скупштине Србије усвојили су почетком јуна прошле године, по хитном поступку, Закон о Централној евиденцији стварних власника, који предвиђа формирање посебног регистра с именима стварних власника привредних субјеката. Тим законским актом настаје обавеза овлашћеним лицима да одреде стварног власника правног лица који директно или индиректно имају више од 25 одсто удела. Правна лица – регистровани привредни субјекти – имају обавезу да одреде ко су им стварни власници капитала и да за то обезбеде одговарајућу документацију, а затим да их евидентиртају у Централној евиденцији.
Главни разлози за доношење Закона о Централној евиденцији стварних власника је спречавање даљег прикривања стварних власника домаћих и страних привредних субјеката. Један од важнијих разлога је и побољшање постојећег система откривања начина прања новца и финансирање тероризма, као и борба против тога, чиме се домаће законодавство усклађује с европским и међународним стандардима.
Управа за спречавање прања новца је због почетка рада Централне евиденције стварних власника сачинила смернице за његово „читање”. У њима се истиче да је, осим транспарентности стварног власништва над правним лицима и трастовима, од немерљивог значаја да обвезници Закона о спречавању прања новца на јединствен начин утврђују стварног власника странке, као и да врше друге радње и мере препознавања и праћења фирме. Утврђивање стварног власника фирме, по образложењу из Смерница, игра кључну улогу у евентуалном препознавању трансакција и лица за које постоји основана сумња да се ради о прању новца или финансирању тероризма. Улога Управе за спречавање прања новца је и да поседује информације о таквим трансакцијама и лицима, које добија од обвезника, прикупља, анализира и да их, ако утврди да постоје основни сумње да се ради о прању новца и финансирању тероризма, прослеђује надлежним органима.
Једно од питања које је ових дана стигло АПР-у је и шта се догађа уколико је заступник страно лице, а његов електронски сертификат не садржи евиденцијски број странца. У АПР-у одговорају да уколико заступник – страно лице – није у могућности да добије електронски сертификат с евиденцијским бројем, препорука је да се у АПР-у именује други заступник. Именовано домаће или страно лице мора да поседује валидан електронски сертификат, а то значи да домаће лице мора имати сертификат с ЈМБГ-ом, а страно сертификат с евиденцијским бројем странца.
Министар привреде Србије Горан Кнежевић донео је почетком децембра прошле године Правилник о садржини Централне евиденције ради спровођења евидентирања стварних власника привредних субјеката. По том акту, у Централну евиденцију стварних власника податке мора унети стварни власник – физичко лице које је непосредно или посредно ималац 25 одсто или више удела, акција или права гласа, затим физичко лице које је непосредно или посредно ималац 25 одсто или више удела, затим онај ко има исто толико капитала у привредном друштву.
Обавезу да евидентирају податке о стварним власницима имају сва привредна друштва уписана у Регистар привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре, затим друштва у ликвидацији, задруге, органци страних привредних друштава, пословна удружења, удружења и савези удружења, фондације и задужбине, установе и страна представништва привредних друштава, удружења, задужбина и фондација. У исто време, ту обавезу немају предузетници, јавна акционарска друштва, привредна друштва у стечају, привредна друштва у принудној ликвидацији, друштва и установе у којима је држава, покрајина или општина једини члан, односно оснивач, политичке странке, синдикати, спортске организације и удружења и цркве и верске заједнице.
Љ. Малешевић
