Током претходних осам година, показују подаци Републички завод за статистику , 38,9 одсто жена и 41,1 одсто мушкараца добили су отказ, укључујући и стечај предузећа. Због престанка рада на привременим или сезонским пословима у протеклих осам година поново се на евиденцији незапослених нашло чак 73 одсто мушкараца и 48,1 одсто жена. Због личних или породичних проблема без посла је остало 8,8 одсто жена и 6,3 одсто мушкараца, док је приватни бизнис затворило 6,3 одсто мушкараца и 4,1 одсто жена.
Од укупно 412.200 незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање, показују подаци из Анкете о радној снази, лане је 71,2 одсто лица без посла било на евиденцији без права на новчану накнаду, 2,3 одсто незапослених је користило то право, док 26,6 одсто, иако нема посао, није било регистровано у евиденцији.
Највише незапослених у Војводини прошле године имало је средњу стручну спрему – 51,4 одсто, док је високо образовање имало 18,7 одсто од укупног броја незапослених.
Код средње стручне спреме предњаче мушкарци, док код високог образовања има више незапослених жена.
Анкета о радној снази за прошлу годину садржи податак да је од укупно 412.200 незапослених, у Војводини без посла било 88.100. При том, чак 68,7 одсто незапослених у Војводини је имало радно искуство, док је без њега било 19,3 одсто. Лане је у Војводини 44,7 одсто лица чекало на посао мање од године, од једне до две њих 15,3 одсто, од две до шест 17,1, док је дуже од седам година на посао чекало 10,9 одсто незапослених.
Од 88.100 незапослених у Војводини, 15 одсто имало је од 15 до 24 године живота, од 25. до 34. имало је њих 27,8 одсто, а од 35 до 44 године 19 одсто. Незапослених од 45 до 54 године лане је у Војводини било 15,9 одсто, а оних између 55 и 64 године живота 10,2. На војвођанској евиденцији незапослених лане је било чак 17,5 одсто, односно готово петина, оних који имају нижу стручну спрему, а у том степену предњаче мушкарци.
Иначе, у Војводини и Београдском региону лане је дошло до повећања запослености и пада незаполености, док у региону Шумадије и западне Србије није било битнијих промена на тржишту рада. Истовремено, у региону јужне и источне Србије, где је стопа запослености иначе најмања а стопа незапослености највећа, дошло је до додатног раста незапослености, док је број запослених стагнирао; стоји у Анкети о радној снази Републичког завода за статистику.
Љ. Малешевић
