Пошто радна снага иде за већим платама, на домаћим тржиштима све је присутнији недостатак радника одређених профила.
То је био један од основних разлога зашто су неке државе одлучиле да позову пензионере да попуне „рупе” на тржишту рада. Позив пензионерима који желе поново да раде упутиле су Мађарска, Словенија и Хрватска, и то након што су спровеле економска истраживања међу најстаријима која су показала да петина њих жели поново да се запосли. Неки то желе због мале пензије, а има и оних – поготово занатлија – који сматрају да и након пензионисања могу још увек добро и квалитетно да раде.
Да би се пензионери вратили на тржиште рада, владе поменутих држава донеле су мере које доносе повластице послодавцима који запосле оне који су већ у пензији, а могу да буду квалитетна радна снага. Такви потези, судећи по извештајима који стижу из тих држава, већ су дали резултате јер је неколико хиљада пензионера већ почело да ради.
Неспорно је да има и пензионера у Србији који раде и након пензионисања, али не постоје прецизни подаци о њиховом броју. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање само на основу поднетих захтева за поновно одређивање износа пензија по основу накнадно оствареног стажа – јер на то имају законско право – процењује да је у протекле две године таквих пензионера било око два одсто од укупног броја пензионисаних, односно нешто више од 34.000. Међутим, у тим подацима нема оних пензионера који раде на црно, а то најчешће чине радећи као обезбеђење у приватним фирмама или на градилиштима, као грађевински и сезонски радници, пекари, продавци, возачи... Те и сличне послове они раде за знатно мање новца него што би то чинили легално запослени радници јер су принуђени на то да допуњавају кућни буyет када већ с пензијом не могу да саставе почетак и крај месеца.
По оцени председника Синдиката пензионера „Независност” Милоша Грабунyије, да би легалним упошљавањем пензионера надокнадила недостатак радне снаге на тржишту рада, Србија је најпре требало да направи озбиљан пројекат за то, а пре свега реши проблем да се радницима који су још у радном односу доприноси обрачунавају према стварној заради. Тек онда, како истиче, може се говорити о запошљавању пензионера.
– Међу пензионерима има оних који би и те како били корисни послодавцу – наравно, мислим на оне који су раније отишли у пензију, узимајући, рецимо, отпремнину, а не на инвалидске – објаснио је Грабунyија. – Треба знати да у Србији има око 360.000 пензионера који примају мање од 15.000 динара месечно и око пола милиона оних с мање од 25.000.
Инвалидски пензионери могу радити само по уговору о делу. Када поново буду обухваћени системом осигурања, Фонд ПИО им обуставља исплату пензија, позива их на контролни преглед, на којем лекар може да им потврди или промени налаз, оцену и мишљење о радној способности, што зависи од општег стања и способности пензионера. Управо та одредба Закона о ПИО о обустављању пензија инвалидским пензионерима уколико поново почну да раде – јер су право на ову категорију пензије и остварили због процене да нису способни да раде – доводи до тога да највећи део њих ради на црно јер су у пензију отишли знатно раније од радника који су морали да одраде цео радни век и стигну до 65. године живота.
Иначе, по српском Закону о пензијском и инвалидском осигурању, пензионери из категорије старосних могу се запослити по уговору о раду, уговору о делу, ауторском уговору, вратити се у систем осигурања без ограничења и уз све то примати пензију. Када је реч о здравственом осигурању, пензионер се изјавом изјашњава о томе да ли жели да користи здравствено осигурање по основу пензије или да му допринос обрачунава и плаћа послодавац. У случају да одлучи да остане на осигурању по основу пензије, послодавац има толико мање издатака за њега. Међутим, само у случају да пензионер одабере да му здравствено осигурање плаћа послодавац стиче право на боловање, док у случају да је остао на пензионом то право нема. Такође, по Закону о ПИО, право на поновни обрачун пензија имају они пензионери којима су најмање годину били уплаћивани доприноси на основу накнадног радног ангажовања.
Љ. Малешевић
