Порески систем (не) кочи улагања

Пету годину узастопно Србија бележи тренд раста страних директних инвестиција и пету годину заредом је нето прилив тих инвестиција више него довољно да се покрије дефицит. 
bogatasi porez
Фото: pixabay.com

То, како су објаснили у НБС, омогућава да дефицит текућег рачуна платног биланса већ четврту годину заредом буде више него у потпуности покривен приливом страних директних инвестиција.

Прилив страних директних инвестција у Србију  од 1,9 милијарди евра у првој половини ове године је за 30 одсто више него у истом периоду лане или 9 одсто бруто друштвеног производа. Док стране инвестиције у Србији већ неколико година расту, домаћа улагања су сваке године за милијарду евра мања него што је потребно, чуло се на недавно одржаном  форуму “Пореска политика Србије: да ли погодује привреди и инвестицијама”.

Економиста и члан Фискалног савета Србије Никола Алтипармаков  објашњава да ми инвестирамо 18 одсто БДП-а , док упоредиве земље региона инвестирају 23 одсто. По њему, идеално би било око 25 одсто.

- Србија инвестира око милијарду и по евра мање сваке године, од чега 300-400 милиона у јавном сектору, док домаћи приватни сектор инвестира преко милијарду евра мање. Пореске стопе нису разлог за мањак инвестиција јер нема економског резона да се смањује ПДВ и порез на добит. Позиви из привреде да се то учини су “лобистички” интереси, а не интереси читавог друштва или економије у целини – оценио је Алтипармаков додајући да саме пореске стопе нису разлог зашто Србија има мањак домаћих приватних инвестиција .

Пореске стопе у Србији заправо су ниже од просека региона централне и источне Европе и знатно ниже од оних које се примењују у државама западне Европе. Тако је, рецимо, ПДВ у Мађарској 27 одсто, Хрватској 25, Словенији 22 а Црној Гори 21 одсто. У Србији као и у Бугарској  ПДВ је 20 одсто, а мањи од нас имају Северна Македонија – 18 и Румунија – 19 одсто.

Просек региона централне и источне европе код пореза на добит је 15 одсто и он толико износи и у Србији. Већи порез на добит имају Словенија – 19 , Хрватска – 18 и Румунија – 16, а мањи Црна Гора и Мађарска по 9 и Северна Македонија – 10 одсто.

У анализи фискалне стратегије за наредну годину, Фискални савет Србије потврђује  да  је већина пореских стопа у Србији тренутно нижа од просека источне Европе, при чему и економски аргументи не говоре у прилог смањења стопе ПДВ-а, који иначе не утиче на конкурентност домаће привреде, као ни у прилог смањења пореза на добит предузећа за који не постоје индиције да на овом нивоу представља озбиљнију препреку привредном расту.

Једино што је са економског становништва приоритет Србије у овом тренутку, по оцени ФШ, јесте смањење фискалног оптерећења зарада како би се унапредила конкурентност домаће радне снаге и стимулисало запошљавање и инвестирање привреде.  Рачуница ФШ показује да би повећање неопорезивог ценуса са садашњих 15.300 на 25.000 динара наредне 2020. омогућило оптерећење минималне зараде са 58 на 53 одсто, као и да би у том случају просечне зараде имале смањење са 62 на 60 одсто.  Тај предлог наишао је на подршку домаћих привредника, који сваке године траже смањење намета на зараде, али мало њих је спремно да гарантује да би такав потез државе донео бољитак самим радницима односно да би газдине мање обавезе према држави значиле веће плате.

Да Србија настоји из године у годину  да створи економске претпоставке за већа улагања, како страних тако и домаћих привредника, сведоче и овогодишњи резултати анкете “ 1.000 предузећа” међу којима су мала, средња и велика предузећа из 116 општина у Србији. Највећи напредак, показала је анкета, остварен је у области инспекцијског рада и ефикасности, транспарентности регулаторног окружења, процедура Закона о раду, док су привредници најлошије оценили област сиве економије и парафискалне намете. Анкету, иначе, по осми пут спровео је УСАИД, а њен директор Yозеф Лаутер истакао је да је у овој години већина српских компанија задовољна изменама у регулативи које су допринелу смањењу ризика у пословању, већина је похвалила јавну администрацију . Чак је више од половине предузећа – 53 одсто, оптимистично када је реч у питању повећања пословног прихода у овој години , а чак више од трећине њих очекује да у 2019.године повећа број запослених.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести