У Србији породичне фирме нису дуговечне, а на челу већине њих и даље је прва генерација власника, показало је последње истраживање о пословању породичних фирми – чак 70 одсто, док у евопским породичним фирмама прва генерација управља само у трећини компанија.
Друга генерација наследила је трећину српских фирми, а трећа генерација је на челу само 2,4 одсто предузећа.
Неопходна помоћ државе
Породичне фирме у Европи су далеко дуговечније него код нас. Наиме, за разлику од Србије, где највећи број породичних фирми послује мање од 20 година, а чак трећина мање од деценије, половина европских компанија у власништву породица послује више од пола века, а трећина је на тржишту између 20 и 50 година.
У Европи у категорију породичних предузећа спадају и компаније које имају више од 1.000 запослених и годишње приходе веће од 200 милиона евра. Таквих је око 18 одсто. Између 250 и 1.000 радника има 17 одсто породичних предузећа у Европи, а мање од 50 радника има само четвртина европских породичних фирми.
Породичним фирмама у Србији је, осим сопственог улагања, неопходна и подршка држава, а ресорно Министарство привреде нуди помоћ за започињање и развој пословања.
Катарина Обрадовић Јовановић из тог министарства истиче да програм помоћи обухвата комбинације кредитне подршке, бесповратних средстава за започињање пословања, за набавку производне опреме, као и суфинансирање активности које се односе на развој извоза, унапређење конкуретности, увођење стандарда...
Лидери следеће генерације изнад свега амбициозни
Последњих година има све више породичних фирми у Србији, али је још увек мало оних који јесу наследници својих очева и дедова када је реч о делатностима у којима зарађују. Теоријски, свака фирма која ради неколико година може се сматрати породичном уколико спада у категорију малих, средњих и великих приватних предузећа где је 25 одсто плус једна акција у рукама једне особе. Након неколико година се види да ли је фирма пребродила почетне муке па уколико јесте, требало би да почне да користи одређене стандарде и правила на начин на који су организоване све сличне фирме широм света.
Неке породичне фирме у Србији већ имају своје спољне менаyере, озбиљну стратегију запошљавања, без обзира на то да ли су ту запослени чланови породице или нису. У исто време, у Србији има још много тога да се ради и учи о значају породичних фирми и потреби да се оно што се добро производи преноси с колена на колено.
Иначе, истраживање консултантске куће КПМГ о генерацијском односу у породичним фирмама показало је да будући лидери породичних фирми желе да покрену веома амбициозне промене у пословању, али да са садашњим руководиоцима бију тешку битку за своје идеје. Наиме, показало се да лидери породичних фирми следеће генерације имају знање, самоуверени су и, изнад свега, амбициозни.
Чак 88 одсто њих жели да уради нешто значајно са својом породичном фирмом, и то не само да је учини већом и снажнијом већ и да је интернационализује, модернизује, а готово две трећине стреми експанзији на нова географска тржишта, испитивању могућности за примену нових идеја, производа, па чак и модела пословања.
Д. Млађеновић
Покренули немачку после рата
Џејмс Торнли из КПМГ-а оцењује да је за Србију кључно да се развија породичне фирме које су будућност.
На пример, после Другог светског рата група малих и средњих предузећа покренула је немачку економију, оценио је Торнли, додајући да је Србија у посттранзиционом периоду, то је тек на почетку.
Како је даље казао, овдашњи породични послови започињу тек од почетка деведесетих година прошлог века те данас махом руководе малим и средњим предузећима.
