Примедбе ЕЕЗ не стоје, а гас ће с југа стићи до Србије

Да би обезбедила други правац снабдевања свог тржишта гасом, Србија се прикључила пројекту издрадње гасовода „Турски ток”, који ће гас из Русије, преко Турске и Бугарске, допремати до наше земље, а потом до Мађарске и Аустрије.
gasovod, Tanjug/Jaroslav Pap
Фото: Танјуг/Јарослав Пап

Транзит гаса из Русије до Турске гасоводом „Турски ток” започео је прошле недеље, за сада само за тржиште Турске, Бугарске, Грчке и Северне Македоније, а министар енергетике и рударства Александар Антић недавно је рекао да ће прве количине гаса из тог гасовода кроз магистрални гасовод у Србији потећи у другој половини године, највероватније у октобру, пре наредне грејне сезоне.

Тим гасоводом Србија добија много – пре свега други правац снабдевања, јер се сада српско тржиште тим енергентом снабдева само из правца Мађарске, до које стиже из Украјине. Уз то, повећава се стабилност и безбедност снадбевања домаћег тржишта гасом, а проласком тог гасовода кроз Србију оставриваће се и значајни приходи.

Да подсетимо, након што се одустало од изградње гасовода „Јужни ток”, због противљења Европске уније, започела је реализација пројекта „Турски ток”. Тај пројекат задовољио је захтеве Трећег енергетског пакета ЕУ, а примедбе Европске енергетске заједнице да гасовод „Турски ток” искључује конкуренцију у снабдевању Југоисточне Европе нису тачне, указује уредница интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић.

Тим гасоводом гас из Русије у Србију ће стићи на јесен (Јелица Путниковић)

– ЕЕЗ инсистира на томе да се омогући конкуренција и да се диверзификују извори снабдевања гасом у Србији – каже Јелица Путниковић. – Када је реч о гасоводу, којим ће гас из „Турског тока” преко Бугарске стизати у Србију и даље у Мађарску, то јесте нови правац снабдевања, односно један вид диверзификације, а питање конкуренције Србија је решила тако што је Агенција за енергетику Републике Србије донела одлуку о изузећу тог пројекта од такозваног Трећег енергетског пакета, али је део капацитета, ипак, остављен за приступ такозване треће стране. Занимљиво је да у примедбама о изградњи тог гасовода кроз Србију, који гради фирма „Гастранс”, ЕЕЗ замера АЕРС-у и детаље о којима то тело не доноси одлуке – реч је о инсистирању на томе да ЈП „Србијагас”, један од акционара у „Гастрансу”, спроведе власничко раздвајање делатности производње и снабдевања природног гаса, а то је у надлежности одређених министарстава Владе Србије. 


Србија обезбедила довољно гаса

Крајем прошле године Русија и Украјина су потписале уговор о наставку транзита гаса ка Европи. По речима Јелица Путниковић, тиме је избегнута могућност да Србија зависи од испорука „Гаспромовог” гаса из „Северног тока 1” или гасних складишта у Европи, а добро је и што су обезбеђене залихе у Подземном складишту гаса у Банатском Двору и што је наша земља уговорила испоруке додатних количина гаса из европских земаља.

– Добро је што је потписан продужетак транзита преко Украјине јер ће наредне зиме, кад кроз гасовод „Турски ток” потекне гас, Србија имати два правца снабдевања тим енрегентом, а то ће допринети већој поузданости снабдевања и омогућити већу потрошњу – истиче Јелица Путниковић.


Она истиче да очекује да ће тим гасоводом гас из Русије у Србију стићи на јесен, те да је „Турски ток” веома значајан за енергетску стабилност Србије.

– У септембру прошле године, након нешто споријег темпа, почела је изградња гасовода у Бугарској ка Србији, а реално је да посао буде завршен до лета или октобра, што ће омогућити да нам испоручују гас за следећу грејну сезону. Неопходно је да се у тој земљи, као и у Србији, у наредној фази изграде компресорска станица и пратећи инфраструктирни објекти који су неопходни за даљи транзит гаса из Србије у Мађарску – каже Јелица Путниковић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести