Како се наводи, промет возила у том периоду повећан је за 33,8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, док је у односу на 2019. годину повећан за 12,1 одсто.
Повећан број возила донео је и већи приход од наплате путарине, који износи 10,3 милијарди динара. То је 39,54 одсто више него претходне године, а 22,63 процената више него у истом периоду 2019. године.
Истовремено, из “Путева Србије” истичу да повећан промет возила није условио задржавања ни на једној од 65 наплатних станица, захваљујући доброј организацији рада.
На појединим наплатним станицама забележен је рекордан број возила. Тако је на највећој наплатној станици Београд за три дана викенда, од 30. јула до 1. августа, прошло 215.186 возила, што је највећи број возила која су кроз ту наплатну станицу прошла од њеног отварања. Слични рекорди су забележени и на станицама Стара Пазова, Прељина и Обреновац.
Из ЈП “Путеви Србије” наводе да је брзом проласку кроз наплатне станице допринео константни тренд пораста коришћења уређаја за електронску наплату путарине, који у овом тренутку користи више од пола милиона људи.
То јавно предузеће позива грађане да користе уређаје за електронску наплату путарине и уштеде себи време које би могли провести чекајући на наплатној рампи.
Вршилац дужности директора Јавног предузећа (ЈП) “Путеви Србије” Зоран Дробњак раније је рекао је да се ове године цена путарина на српским путевима вероватно неће мењати, мада је најнижа у региону.
Дробњак је, коментаришући наводе о могућем повећању путарина за ТВ Тањуг, рекао да је само у фебруару било мање корекције од један одсто и да ће он тражити повећање од пет одсто за следећу годину.
Директор “Путева Србије” Зоран Дробњак, такође, почетком прошлог месеца је потврдио и да се у циљу повећања безбедности саобраћаја ради на пројекту увођења наплате путарине за камионе теже од 12,5 тона на магистралним путевима, како би се они усмерили на ауто-путеве.
“Тражили смо да камиони плаћају путарине на магистралним путевима или онима првог реда, пре свега, због безбедности, да смањимо број настрадалих на Ибарској магистрали јер шлепери не могу да иду овим путем, треба да иду ауто-путем, а радимо и на пројекту да теретна возила плаћају пређене километре фактурисањем преко портала и уређаја за електронску наплату”, објаснио је Дробњак.
“Путарина за 220 километара од Београда до Ниша кошта 1.000 динара, што је осам евра, док је у суседној Хрватској за сличну релацију 20 евра, а они су је у сезони подигли бар за 20 одсто”, навео је директор “Путева Србије”.
Он је објаснио да се новац од путарина користи за одржавање саобраћајница, не само ауто-путева већ и локалних, што је укупно 15.750 километара. Он је истакао и да се у Србији тренутно гради око 1.000 километара путева.
Напоменуо је и да је потребно више стручне радне снаге, као што су руковаоци грађевинским машинама и занатски радници на изградњи путне инфраструктуре и мостова, што је добро плаћен посао.
Д. Млађеновић
