Расте број пријава узбуњивача због претњи послодаваца

БЕОГРАД: Све је више пријава које подносе узбуњивачи тражећи судску заштиту, јер им послодавци прете, што потврђују подаци судова и Министарства правде у другој години примене Закона о узбуњивачима.
Radomir Ilić Foto: mpravde.gov.rs
Фото: mpravde.gov.rs

У прошлој су години тако судови примили 295 предмета у којима узбуњивачи траже заштиту, а то је значајно повећање у односу на период од седам месеци 2015. године, када је Закон почео да се примењује и када је био 71 предмет.

Истовремено је са 16 на 36 повећан број примљених предлога за одређивање привремених мера по том закону.
Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић за Танјуг каже да за сада можемо бити задовољни бројем пријава и бројем решених случајева пред судовима. 

"Иако сам број пријава у почетку није био импозантан, сада је већ почео да расте. Милсим да је потребно одређено време да би се људи осмелили да пријављују незаконитости, као и да се подигне свест о томе ко је узбуњивач, шта треба да уради, како да заштити себе и како да пријави корупцију", навео је Илић.

Он је напоменуо да је од првих 200 слуцајева у којима су узбуњивачи тражили заштиту правосуђе решило око 75 одсто и да већ имамо прве правоснажне пресуде.У оним случајевима у којима су пријављене злоупотребе или неки вид корупције, ти предмети се процесуирају у јавним тужилаштвима.

"Један број пријава је поднет јавном тужилаштву, било да су их поднели сами узбуњивачи било други актери из поступка по Закону о заштити узбуњивача", прецизирао је Илић.Како каже, Министарство правде ће наставити да прати примену закона и у складу са тим предузеће евентуално неке измене закона и организовати нове обуке за судије и тужиоце.

Иначе, прва првостепена пресуда донета је прошле године и то у корист Марије Беретке, запослене у градској инспекцији Новог Сада, која је била премештена на слабије плаћено радно место јер је открила да се казне за непрописно паркирање изречене онима који имају утицај због функције или новца - скривају, односно да их починиоци прекршаја на крају једноставно не плаћају. 

Портал Пиштаљка специјализован за слуцајеве узбуњивања, недавно је објавио да је Виши суд у Сремској Митровици 18. априла донео првостепену пресуду у корист узбуњивача Татјане Самарџије и наложио туженој Републици Србији, односно Републицком геодетском заводу (РГЗ), да јој на име претрпљеног душевног бола исплати 100.000 динара. 

Суд је у том поступку утврдио да је Геодетски завод оштетио Самарџију тиме што ју је сменио са места начелника Службе за катастар непокретности Рума и послао на рад у Бачку Паланку, с обрзложењем да је одбила да по хитном поступку и мимо законских процедура упише власништво над бензинском пумпом и другим објектима власнику фирме "Кнез петрол" Срђану Кнежевићу. 

Има и случајева у којима је суд одбио тужбу због наводног узбуњивања.

У питању је случај Радована Ненадића који је тужбу поднео против Вишег суда у Београду тврдећи да га је тај суд прогонио јер је на друштвеним мрежама окачио фотографију једног судије и принца Александра Карађођевића.

Новосадски Апелациони суд је, наиме, 6. фебруара потврдио првостепену пресуду којом је утврђено да Ненадић нема статус узбуњивача и да у конкретном случају није утврђено узбуњивање сходно Закону о узбуњивачима.

Закон о заштити узбуњивача усвојен је у децембру 2014. године, а након што је 1.200 судија прошло обуку на Правосудној академији, у јуну 2015. почела је и његова примена.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести