scattered clouds
24°C
01.06.2025.
Нови Сад
eur
117.2105
usd
103.2874
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

РАСТЕ БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ На посао лане ишло 570.600 Војвођана

06.02.2023. 09:24 09:27
Пише:
Фото: Покрајинска влада

Прошле године на посао је ишло 2.310.035 људи што је више за 1,6 одсто него 2021 године показало је истраживање Републичког завода за статистику о запослености у 2022 години.

Од укупног броја запослених код правних лица било је на платном списку 1.856.415 радника што је гледајући податке из 2021 године више з 2,2 одсто

Број предузетника и запослених код њих,као и лица која самостално обављају делатност било је 397.058,што је у односу на протеклу годину повећање за 0,3 одсто.

Изразито смањење радне снаге статистика је забележила у пољопривреди јер је регистрованих инивидуалних пољопривредника било 56.562 што је смањење у односу на 2021 годину за чак 7,2 досто,

Посматрајући по подручјима земље статистичари су навели да је на северу радило 1.389.945 људи од којих је Београдски регион имао 810.343 запослених а регион Војводине 570.602 радника.

89.734 запослена лане била у прерађивачкој инустрији

На југу земље радну књижицу је имало 920.091 радника односно на подручју Шумадије и Западне Србије привређивлао је 528.374 радника а на југи и истоку 391.714 радника.

Прерађивачка индустрија је према гранама привреде имала највише запослених показала је статистика пошто је у 2022 години бројала скоро пола милиона радника - 495.594 радника.

330.000 радника у трговини

Од тог броја највише је радило у прехрамбеној индустрији скоро 90.000 то јест 89.734 радника. Потом следи по броју запослених индустрија моторних возила, приколица и полуприколица која је имала 61.617 радника. Текстилна инустрији бројала је 35 272 радника, у гумарској индустрији било је 32.676 запослених,електричну опрему производило је 29.614 запослених, намештај је правило 21.855 радника...

После прерађивачке индустрије највише запослелних је било у сектору услуга - трговини на велико и мало безмало 330.000, односно 329.255 радника, од којих је на плату чекало у трговинама на мало 212.741 радника и троговинама на велико 116.514.


У образовању близу 160.000 запослених

На платном списку лане је било у образовању 159.189 запослених. Здравствена делатност имала је 132.555 радника, socijalnna заштита близу 30.000 односно 29.751.

У библиотекама, галеријама, музејима, архивама било је 6.985 запослених.


У саобраћају и складиштењу је радило 125.726 људи. Најбројнији у овој грани били су они који су егзистенцију остваривали у копненом саобраћају и цевоводном транспорту - 78.307 радника.

Најмањи број радника на плату је чекало у водном саобраћају свега 1.100 радника. Али је зато посматрајући сектор саобраћаја на пословима складиштења радило 26.652 радника а на пословима ПТТ 18.240 радника.

Грађевинарство је имало 122.911 запослених а од тог броја највише је зидало специјализоване објекте, 59.503, док је на изградњи зграда привређивало 32.310 грађевинца, а на осталим грађевинама 31.094 радника.

Мање од 10.000 запослених прошле године било је у индстирији папира 9.379 радника. На штампању и умножавању аудио и видео записа било је ангажовано 9.344 радника. Производњом пића бавило се 8.277 радника, производњом рачунара,електонских и оптичких производа 7.311 радника... у пословању некретнинама радило је 8.210 радника.

З. Делић

Пише:
Пошаљите коментар