У Народној банци Србије кажу да је у последње две године приметан опоравак тржишта непокретности и да је за једанаест месеци прошле године одобрена 71,1 милијарда динара стамбених кредита, док је та цифра у 2014. години износила 32,3 милијарде.
О позитивним тенденцијама на тржишту непокретности говори податак да је износ новоодобрених стамбених кредита у 2017. години (80,6 милијарди динара) био за више од 45 одсто већи него током 2016.
То је, кажу у НБС, највиши раст од 2011. године, када је на снази био програм субвенционисаног стамбеног кредитирања.
Цена квадрата нових станова, према процени стручњака, расте по стопи која се креће од три до пет процената годишње за новоградњу, што је, међутим, и до десет пута ниже од бројки којима се спекулише протеклих месеци у јавности.
Подаци кажу да се до кризе светског капитала, која се супротно изјавама тадашњих званичника у Србији прелила и код нас, годишње продавало од 18 до 20 хиљада станова.
Подаци кажу да је на тржиште некретнина у Србији 2017. године пласирано 14 хиљада нових станова.
Стручњак за некретнине у компанији ЦБС Интернешенел (део међународне америчке компаније Cushman&Wakefield која броји 50.000 запослених) Горан Живковић каже да цена старе градње само на одређеним локацијама бележи раст од два до три одсто годишње, док иначе, овај тип квадрата мирује.
То су пре свега локације у чијој близини су се изградили шопинг центри или ексклузивни објекти.
Мора се правити разлика између старе и нове градење и не сме се генерализовати. Од 2015. године, староградња углавном мирује. Долази до померања цена два, три посто, каже Живковић.
Подаци Завода за статистику говоре да је у првом полугодишту прошле године цена новоградње повећана за 7,7 процената у односу на друго полугодиште 2017, али се у тај проценат урачунава и кретање курса.
Када је реч о изградњи, у Беогаду је, каже Живковић, пре кризе „произвођено“ седам до осам хиљада станова сваке године.
У 2017. та цифра је била око 4.500 нових станова, што је раст од 20 процената у односу на годину раније, али и даље није близу цифри од око осам хиљада колико је на тржисте излазило пре финансијске кризе.
Живковић сматра да је то показатељ да се тржиште некретнина у Србији најзад „избалансирало“ и да се гради онолико колико тржиште захтева.
Као пример повећане градње издваја, очекивано, каже, главни град Србије, у којем је скок у 2017. години износио 41 проценат у односу на годину раније.
Сматра такође да Србији недостају тржни центри и да је тржиште „гладно“ објеката овог типа.
На 1.000 становника у Београду, наводи, „простире се“ 208 квадрата тржних центара, док је у средњој и источној Европи та цифра 500 квадрата на хиљаду становника.
Процењује и да ће Београд до 2020. године доћи до бројке од 315 квадрата тржних центара на хиљаду становника.
