Стопе за ове позајмице сада су око осам одсто или нешто мало преко тога. До само пре коју годину готовинску позајмицу с таквом стопом било је немогуће наћи јер су, рецимо, 2014. године камате биле од 15 до 20 одсто годишње. Ипак, упркос добрим понудама банака, један део становништва, углавном они који не раде за стално, потпуно су искључен с кредитног тржишта. Таквих радника је веома много, па је банкама знатно сужено тржиште.
За готовинске зајмове Сбербанка је снизила годишњу камату на 7,5 одсто номинално, односно 8,6 процената ефективно. Максимални износ који се може подићи је три милиона динара. Ове услове банка одобрава до 30. јуна, а до тада нема трошкова обраде кредита.
Нову понуду недавно је пласирала и Креди Агрикол банка - кредит уз номиналну стопу од 6,95 одсто и ефективну од 7,62 процента. Клијентима се неће наплаћивати обрада кредита, одржавање, као ни преверемна потпуна или делимична ранија отплата. Уз то, клијенти добијају и бесплатно осигурање, уколико, у случају губитка посла, не могу да врате позајмљено. Кредити се одобравају на рок од 84 месеца, а макисмални износ је до два милиона динара. Тако ће клијент који позајми милион и по динара, на рок од 36 месеци плаћати месечну рату од 46.281 динар. За упола мањи износ рата је упола мања.
Колико ће клијентима ове погодности значити др Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” каже:
- Велики проблем банака су услови одобравања јер у свим траже да клијент има уговор о запослењу на неодређено време. То значи да је добар део људи искуључен с кредитног тржишта. При томе мислим на оне који имају уговоре на одређено време, који раде преко агенција на лизинг или су запослени у сивој зони. Клијенти, који обављају послове који захтевају реизбор, попут професора или судија, такође имају ограничену кредитну способност јер је она везана за рок реизбора. Док је то тако много је оних који неће моћи да искористе повољније понуде.
Када је у Србији почела ексапанзија кеш зајмова камате су биле највише у региону, али сада су се прилично приближиле оним у окружењу. Тако у банкама у Хрватској на акцијама нуде кредите уз повољније услове и камате од око седам одсто ефкетивно. Пре само коју годину код нас су ове позајмице биле скупље и десетак одсто, док у Хрватској промене готово да није било, или је разлика веома мала.
Клијенти банака који немају стално запослење могу да подигну хипотекарне готовинске кредите. Наравно, тада су и услови много неповољнији, а и трошкови већи. Пре свега ту је упис хипотеке на некрентину, па се појефтињења камате готово и не осете.
Чињеницу да су камате пале, па су и трошкови мањи многи ће искористити да подигну кредит. Подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије говоре да су у нашој земљи готовински зајмови и даље најпопуларнији. За прва два месеца дуговања банкама износила су 334 милијаре динара. Када би и клијенти који раде на одређено имали сталан посао и раст ових кредита би био већи.
Д. Вујошевић
