Слама и кукурузовина полако постају српска нафта 

НОВИ САД: Биомаса чини више од 60 одсто укупних обновљивих извора у Србији јер је пољопривредно земљиште, као и површина под шумама велико, али тај потенцијал, а примена је веома широка - од загревање домаћинстава, уместо угља и мазута у топланама, производњи електричне енергије, производњи биогорива... није довољно искоришћен.
kukuruz
Фото: Dnevnik (arhiva)

Највећи део биомасе из дрвета може да се користи за производњу пелета и топлотне енергије, а пољопривредна биомаса за когенерацију електричне и топлотне енергије и биогаса.

Иако потенцијал биомасе није довољно искоришћен, по свему судећи сада се о томе више не говори само о потенцијалу. По речима заменика председника Националне асоцијације за биомасу СЕРБИО Војислава Милијића, ову област последњих неколико година карактеришу значајна улагања, па су инвестиције које обезбеђују експлоатацију биомасе -  електране и топлане на биомасу или биогас вредне око 300.000.000 милиона евра.


Исплаћује се за највише седам година

Инвестиција у постројења која користе биомасу или биогас, указује Војислав Милијић, исплаћује за највише седам година, а трошкови за енегенате у топланама се значајно смањују.

Мегават час из природног гаса кошта око 100 евра, а из дрвне сечке кошта од 30 до 40 евра, каже Милијић.

Према његовим речима, то омогућава да цене буду грејања буду предвидиве јер нема утицаја цене нафте на светском тржишту.


Значај и вредност биоамсе је вишеструка - омогућава производњу енергије и на тај начин позитивно утиче на повећање енергетске независности, смањује се потреба за увозом фосилних горива, а позитивно се утиче и на квалитет животне средине, каже Милијић. Потенцијали биомасе у Србији, наводи даље наш саговорник, износе око пет тона еквивалентне нафте и то је довољно да се, рецимо, престане с коришћењм мазута.

У Војдовини се биомаса обезебеђује углавном из пољопривреде, где спадају слама, кукурузовина, љуске, стабљике, а у другим деловима Србије је доминантна биомаса из дрвета.

Последњих енколико година у пројекте везане за експолатацију биомасе у Србији инвестирано је око 300.000.000 евра. У Војводини се за производњу електричне енергије користи биогас који с производи процесом ферментације  и дигестије биомасе и петанестак пројеката је у последње две године или добило статус привилегаваног произвођача електричне енергије или су у поступку за добијање овог статуса. Будући да је инвестиција за један мегават из биогаса вредна око четири милона евра, у те пројекате уложено је око 100 милона евра. Тренутно је у развоју још четири пројекта вредности од око 10 до 20 милиона евра сваки, а реч је о електранама које сагоревају биомасу, што је још око 100.000.000 евра, а исто толико ће бити инвестрирано у пројекте које подржава немачка развојна банка KfW - двадесетак топлана у Србији које ће користити биомасу кае енергент. До сада је десет топлана већ потписало уговоре, а ускоро ће и преостале, каже Милијић.

Да би се подржала једна оваква инвестиција потребно је имати довољне количине биомасе да се гарантује производња, а такве уговоре било је веома тешко обезебедити. То је успоравало инвестиције јер банке нису биле спремне да их прате. Међутим, сада је све много боље, а велики допринос томе дали су Канцеларија за јавна улагања, те министарства енергетике и пољопривреде, ГИЗ, УНДП, а сада и комерцијалне банке дају кредите и финансирају такве пројекте. Захваљујући томе у перспективи се може очекивати све већа производња биогаса за производњу електричне енергије, каже Милијић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести