Он је додао да је овог пута одговорност синдиката и послодавца већа имајући у виду контекст целокупне ситуације-да је влада у техничком мандату и да су економске околности веома сложене због кризе изазване пандемијом корона вируса.
Подсећа да је законски рок за доношење одлуке о висини минималца у 2021. години 15. септембар и да ако се социјални партнери око тога не договоре у предвиђеном року, коначну одлуку доноси Влада Србије.
"Влада још увек није формирана, ситуација је компликована и самим тим тражи већу преговарачку дисципилну и склоност ка дијалогу", каже Стојиљковић.
Он наводи да ће се са пуном пажњом почети преговори и да је неоходно да се минималац повећа како би, ако не ове, онда следеће године достигао висину минималне потрошачке корпе у Србији.
"Требало би, међутим разумети и захтеве послодаваца за умањење трошкова пословања јер њима сада нарочито није једноставно имајући у виду све економске околности", рекао је Стојиљковић.
Синдикати су става да треба изједначити минималну цену рада са минималном потрошацком корпом која износи 37.500 динара, док је свега 15 одсто послодаваца, који су учествовали у истраживању Уније послодаваца Србије, спремно да прихвати повећање.
У Савезу самосталних синдиката Србије прошле недеље Танјугу су рекли да неће пристати на то да минималац у наредној години буде испод износа минималне потрошачке корпе.
"Са тим предлогом ћемо наступити у овогодишњим преговорима, иако неће бити лако усагласити очекивања", рекао је потпредседник С С С С Душко Вуковић.
Последње истраживање Уније послодаваца Србије показало је да се чак 85 одсто привредника противи повећању минималне цене рада у идућој години, док је свега 15 одсто спремно да прихвати повећање, али уз значајно смањење трошкова пословања предузећа.
Унија је истраживање спровела крајем јула, а такав став привреде битно се разликује у односу на прошлу годину, када је за 46 одсто анкетираних повећање минималца било прихватлијво.
Та разллика је како објашњавају, резултат погоршаних услова пословања због кризе изазване пандемијом Ковид-19.
Решење овакве ситуације послодавци виде у умањењу трошкова пословања, кроз пропорционално умањење пореза и доприноса, повећање неопорезивог дела зараде и смањење фискалних и парафискалних намета.
На тај начин могућ је одрживи раст зарада у приватном сектору, који не би ишао на терет предузећа и уз умањење њихове конкурентности, истичу.
Од 1. јануара ове године цена рада у Србији износи 30.022 динара, односно 172,54 динара (нето) по радном сату, што је за 11,1 одсто више него што је минималац износио у 2019. години (27.022 динара).
Процењује се да око 350.000 радника у Србији прима минималац.
