Србију позитивно оценило 400 немачких фирми

Немачке и српске компаније, чланице Немачко-српске привредне коморе, позитивно су оцениле привредну климу у Србији, изразиле позитивна очекивања у оквиру сопственог пословања и задовољство тржиштем рада, а 88 одсто компанија – учесница анкете поново би инвестирало у Србији.
fabrika industrija radnici pixabay
Фото: pixabay.com

Указано је на потребу интензивније борбе против корупције, али и јачања правне сигурности и транспарентности у јавним набавкама, саопштила је Немачко-српска привредна комора.

Немачко-српска привредна комора (АХК Србија) спровела је четрнаести пут међу својим компанијама чланицама истраживање о привредном амбијенту у Србији.

Амбасадор Немачке Томас Шиб рекао је да је, када је он ступио на дужност у Србији прошле јесени, у немачким фирмама радило 48.000 радника, а да их је данас готово 60.000.

Само тај податак био би јасан одговор на питање – да ли је Србија пожељна дестинација немачким компанијама. Због чега – Немачко-привредна комора питала је оне које већ послују у Србији.

– Задовољне су учинком запослених, њиховим квалификацијама, спремношћу, вољом за рад и образовањем – објашњава председник Немачко-српске привредне коморе и директор „Хемофарма” Роналд Зелингер.

Немачко-српска комора анкетирала је своје чланство и у другим земљама централне и источне Европе. У конкуренцији 19 земаља, Србија се нашла на 11. месту

Позитивне оцене довеле су у Србију готово 400 немачких фирми, последњу пре два дана – МТУ, која производи и поправља авио-моторе. О проблемима говоре оне које су се већ одомаћиле. Лоше оцењују борбу против корупције, порески систем, правну сигурност, транспарентност, јавну управу.

– Дигитализација, која је важна за транспарентност и брзину, у застоју је. За осам година у Србији, навикао сам на то, али сваке године када морамо да продужимо радне дозволе, на шалтере идемо с гомилом папира. То би могло и морало да буде лакше – рекао је Зелингер, а преноси РТС.

Ипак, готово 90 одсто анкетираних фирми поново би инвестирало у Србији. Да би такво расположење било дугорочно, императив су даље реформе – сагласни су саговорници.

– Србија се мора окренути концепту нове индустријализације јер то видимо из искуства земаља света које се брзо развијају – наглашава професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић. – Индустријализација је процес који захтева велике паре, знања, искуства, истраживања, анализирање тражње, да видимо шта можемо да пласирамо.

Код дугорочних предвиђања стигло се и до Светске банке.


Стручни радници важни

Први пут међу условима пословања је и дуално образовање – систем који је у српске школе ушао преко пројекта немачког ГИЗ-а.

– Инжењери јесу важни, али у предузећима морају да раде људи који могу да реализују оно што инжењери смисле – каже Мартин Кнап из Немачко-српске привредне коморе. – Без снажне и стручне радне снаге индустријализација је незамислива, и зато је то један од наших интереса, зато тако снажно сарађујемо на успостављању дуалног система.


– Светска банка види потенцијал од седам одсто за раст, али само ако се наставе структурне реформе, а приватни сектор буде јачи мотор раста – рекао је амбасадор Шиб. – То је такође нешто што је охрабрујуће, надамо се да ће тај потенцијал бити искоришћен.

– Потенцијал раста привреде је негде око пет одсто – сматра председник Фискалног савета Павле Петровић. – Чини ми се да се Светска банка мало залетела када је рекла седам одсто, да је она то гледала источну Азију и сличне земље. Пет одсто је веома висока стопа раста за Србију, и то је оно што смо у нашим анализама и показали да би било могуће.

Немачко-српска комора анкетирала је своје чланство и у другим земљама централне и источне Европе. У конкуренцији 19 земаља, Србија се, као и ранијих година, нашла на 11. месту.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести