То се, додаје, мора урадити што је брже могуће, а мере морају бити такве да имају позитивне и дугорочне резултате како се не би у веома скорој будућности десило да у Србији буде радних места, али неће бити радника.
Зато је и те како важно да се задрже квалитетни радници, као и они који се још школују, како би имали од кога да уче и остану у земљи, а не да оду у иностранство, каже наш саговорник.
Милић указује да се о томе мора размишљати јер неколико веома важних параметара показује да се Србија може суочити с недостатком радне снаге. По његовим речима, у нашој земљи има више становника старијих од 60 година него оних млађих од 18 година, а стопа наталитета је негативна, односно сваке године умре око 38.000 људи више него што их се роди.
Уз то годидшње из Србије оде чак око 60.000 људи, углавном младих и високообразованих, али будући да је недостатак обучених и квалитетних мајстора, занатлија, присутан у целој Европи, све више ће нам недостајати и других кадрова, а неких већ нема јер се дешава да се месецима не могу наћи кандидати за радна места медицинских сестара, возача, грађевинских радника, угоститељских радника... Нажалост, готово је извесно да ћемо то веома брзо и осетити јер ће у Немачкој, којој недостаје много радника различитих струка, могућност за запошљавање грађана из земаља ван Европске уније бити далеко већа, каже Милић.
Минимална цена радног сата у Србији од ове године износи 155 динара, односно месечна зарада ће се, у зависноти од броја радних сати у месецу, кретати од око 26.100 динара до око 28.600 динара. У односу на минималну зараду из прошле године, овогодишња је виша у просеку за око 2.000 динара.
Од 2011. године раст вредности минималне потрошачке корпе и минималне зараде није усклађен, односно трошкови минималне потрошачке корпе стално су расли више и брже него што је повећаван минималац, каже Милић.
Како додаје, за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе потребно је 1,64 минималне зараде и тај податак сам за себе све говори.
Милић указује да за минималац ради више од 350.000 радника, да је минимална зарада, која је увећана за 12 динара, изузетно ниска, а да је и просечна зарада мала. По његовим речима, несигурност радног места је огрмона јер се форсирају флексибилни начини запошљавања и све је мање оних који се запошљавају на неодређено време, а све више оних који се запошљавају преко агенција за запошљавање. То код радника изазива несигурност и немоћ, страх од губитка радног места је сталан, а примања не прате цене.
Мале зараде, висок проценат запослених који раде на црно, низак степен заштите радничких права - то је стварност у којем живи већина запослених у Србији и ако се нешто не промени на боље неће бити добро. Да бисмо задржали људе у Србиј и потребно је направити амбијент у којем ће се од рада моћи пристојно живети, каже Милић.
Д. Млађеновић
