– Минимална цена радног сата повећана је 13 динара, а у Закон о раду унета је промена која иде у корист запослених пошто су послодавци обавезни да одмах пријаве радника. На тај начин ће се додатно утицати на смањење рада на црно, на који је усвајање Закона о раду из 2014. године одмах дало позитивне резулате, али се процењује да је сада више оних који раде у сивој или црној зони него пре доношења тог закона.
Милић је указао на то да је повећање минималне цене рада произашло као резултат договора синдиката и послодаваца, а да је минималац у односу на неколико година раније повећан у највећем проценту.
– Од 2010. до 2016. године минималац је повећан укупно 31 динар, а од почетка следеће године ће бити десет одсто виши него сада, односно минимална сатница је повећана 13 динара, са 130 на 143 – рекао је Милић. – Ипак, минимална зарада од око 24.000 динара и даље није довољна за егзистеницију јер задовољава свега око 65 одсто минималне потрошачке корпе, а наш циљ је да минимална зарада буде довољна да се подмири 60 одсто просечне потрошачке корпе.
По његовим речима, положај радника у Србији је веома лош јер имају све мање права, а будући да нема довољно радних места, ретко се чује њихов глас.
– У Србији је преко агенција за запошљавање ангажовано између 50.000 и 70.000 радника и очекивали смо да ће бити донет закон о запошљавању преко тих агенција, који би регулисао статус тих радника – рекао је Горан Милић. – Положај радника на лизинг је веома лош: лако су замењиви, не могу остварити готово никаква права која произлазе из рада, а на тај начин се радници ангажују и у јавним предузећима. Њихов статус мора бити решен јер они постоје, а ми смо тражили и да се утврди да њихов број не може бити већи од десет одсто укупно запослених, као и да се на тај начин не могу запошљавати радници у основној делатнсоти.
– Свака измена Закона о раду или прописа везаних за радно право усмерена је ка смањењу права радника, и то их доводи у веома тешку позицију. Пошто је у нашој земљи и даље велики број незапослених, а Закон о раду омогућава лак останак без посла, несигурност и страх од губитка радног места су велики – каже Милић.
Он се осврнуо и на питање одласка у превремену пензију, указујући на то да се очекивало да ће бити укинута одредба везана за умањење те принадлежности за оне који приком одласка у пензију испуне прописани услов везан за године стажа, али не и онај о годинама живота.
– Иако смо имали уверавања да ће се то променити, промена нема па ће се и даље онима који не испуне старосни услов за одлазак у пензију за сваки месец пензија умањивати 0,34 одсто. Проблем је у томе што и када се испуни старосни услов, та казнена мера остаје па су они, практично, кажњени до краја живота – рекао је Милић.
Истичући да статистички подаци показују да има промена набоље, Милић је казао да их, по свему судећи највећи број грађана Србије још увек не осећа, али да се нада да ће се у наредној години неће наставити смањивање радничких права и да ће се побољшати животни стандард грађана Србије.
Д. Млађеновић
