Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику, само у мају ове године у Србији је промет робе у малопродаји повећан у текућим ценама за 8,3, а у сталним за 5,9 посто у поређењу са истим месецом 2018.
Укупна спољнотргодинска робна размена Србије у периоду јанауар-мај ове године порасла је за 9,7 одсто на 16,67 милијарди евра, при чему је извоз повећан за 8,3 процента, а увоз за 10,8 посто у односу на исти период прошле године.
Извезено је робе у вредности 7,08 милијарди евра, а увезено за 9,58 милијарди, тако да дефицит износи 2,5 милијарде евра, што је повећање од 18,8 одсто у поређењу са периодом јануар-мај 2018. године, објавио је Републички завод за статистику.
Покривеност увоза извозом је 73,9 процената и мања је него у упоредном лањском периоду, када је износила 75,6 одсто.
Изражено у доларима, укупна робна размена за светом је у првих пет месеци износила 18,83 милијарде долара, што је пораст од 1,6 посто на годишњем нивоу.
Извоз је "тежио" 8,0 милијарди долара, што чини пораст од 0,2 одсто међугодишње, а увоз је износио 10,83 милијарде, и већи је за 2,6 процената. Дефицит, у износу 2,82 милијарде долара, повећан је за 9,8 процената.
Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (34,2%), а у увозу Београдски регион (46,5%).
Спољнотрговинска робна размена је била највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,7 одсто укупне размене.
Посматрано појединачно по земљама, Немачка је била највећи спољнотрговински партнер Србије и на страни извоза и увоза. У Немачку смо у посматраном периоду извезли робу у вредносто 903, милион евра, а увезли за 1,22 милијарде.
Други по важности партнер су земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 785,8 милиона евра. Извоз у земље ЦЕФТА достигао је 1,15 милијарди евра, а увоз 365,5 милиона. Покривеност увоза извозом износи 315 процената.
Што се тиче спољнотрговинске размене за месец мај, извоз Србије је износио 1,57 милијарди евра, што чини повећање од 11,6 посто у односу на исти месец прошле године, док је увоз био вредан 2,08 милијарди, и већи је за 14,5 процената.
Према десезонираним подацима, мајски извоз је порастао у односу на април за 5,1 одсто, а увоз за 4,2 процента.
Индустријска производња у Србији порасла је у мају 2019. године за 1,3 одсто у односу на април, према десезонираним подацима, док је у односу на исти месец прошле године била мања за 0,6 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику.
У односу на просек 2018. године, индустријска прозиводња је у мају порасла за 1,1 одсто.
У периоду јануар-мај 2019. године, српска индустрија је забележила пад од 1,3 одсто у односу на исти период 2018. године.
Највећи утицај на пад индустријске производње у мају 2019. на годишњем нивоу имали су производња прехрамбених производа, производња хемикалија и хемијских производа, производња пића, производња деривата нафте и производња одевних предмета.
Десезонирани индекс индустријске производње за мај 2019. године показује да је укупна индустрија остварила пад 0,3 одсто, а да је прерађивачка пала за 1,0 одсто у односу на просек 2018. године.
Према десезонираним подацима, прерађивачка индустрија је у мају на месечном нивоу забележила раст од 2,6 одсто, док је на годишњем пала за 1,6 одсто.
Сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација је у мају забележио раст од 3,7 одсто међугодишње, а сектор рударства раст од 2,2 одсто.
Посматрано по наменским групама, у мају је у односу на исти лањски месец производња нетрајних производа за широку потрошњу пала за 5,9 одсто, а капиталних производа за 0,3 одсто.
С друге стране, производња трајних производа за широку потрошњу је порасла за 4,7 одсто, интермедијарних производа, осим енергије за 1,7 одсто и енергије за 1,6 одсто.
