Највише се траже радници са средњом школом и то, пре свега, одређених занатских занимања. Радних места за одређене позиције има, али нема оних који су спремни и оспособљени да раде те послове па се на многа радна места за које је потребна средња школа запошљавају они са завршеном осмогодишњом школом или се кадрови интерно школују и/или оспособљавају за обављање одређених послова. Оно што је сигурно је да послодавци траже раднике и да огласа за посао има све више, али раднике је све теже наћи.
Управо то показују подаци портала за запошљавање Инфостуд. На основу тих података, указују у Инфостуду, видљиво је да се привреда након пандемије коронавируса у великој мери опоравила и да је у односу на 2020. годину прошле године забележен раст. Наиме, број огласа за посао значајно је порастао, односно било их је расписано чак 61 посто више него 2020. године. У години иза нас они који су били у потрази за првим или новим запослењем имали су прилику да конкуришу на 67.284 огласа за послове који су расписали послодаваци. Бележи се и раст од шест посто када је реч о броју кандидата који су конкурисали на огласе из понуде овог сајта, преко којег је у 2021. години посао тражило 241.636 људи.
Подаци говоре да су послодавци претходне године највише огласа расписивали за позиције у областима трговина/продаја, ИТ сектор, машинство, администрација и траснпорт. Када је реч о конкретним радним местима, прошле године послодавци су највише тражили раднике за позиције продавца, возача, магационера, комерцијалисте и телефонског оператера.
Опада број просечног конкурисања
Иако је понуда послова и потражња за одређеним кадровима у порасту, већ годинама уназад се уочава пад у броју просечног конкурисања на огласе, указују у Инфостуду.
Прошле године просечно се конкурисало 57 пута, што је значајан пад у односу на све раније године. Приметан је значајан пад конкурисања током године јер се у јануару просечно конкурисало 100 пута, а до децембра се тај број спустио на 49.
Статистика јасно говори да је кандидата на тржишту све мање и да послодавци морају све више да се боре за њих обезбеђујући боље услове рада и јачајући свој бренд како би били атрактивни на тржишту рада.
Слична је слика када је реч и о жељама кандидата који су конкурисали на огласе за посао, односно највише је оних који су посао тражили у областима трговина/продаја, администрација, транспорт, логистика, позивни центри, али и ИТ сектор. Највише заинтересованих је управо и било на тим позицијама - а пре свега за радна места: продавац, административни радник, возач, магационер и пословни сектретар.
Дакле, из године у годину све је већи дефицит кадрова на тржишту рада у нашој земљи, многе струке недостају, а слично ономе што се дешава у Србији дешава се и у другим земљама. Поред кадрова у ИТ сектору, те занатских занимања, указују подаци Инфостуда, све је мање у угоститеља и то највише кувара, конобара, али и помоћних радника у кухињи, а недостају и фризери, аутомеханичари, столари и хигијеничари/ке. Радна места за раднике с овим знањем и вештинама све је теже попунити, а све је мање и оних који су спремни да раде као магационери и возачи. Наиме, и поред велике понуде и потражња за радницима на тим позицијама, број оних који су конкурисали за та радна места мањи је него што има радних места, односно број пријава није довољан да се задовољи тражња за тим кадровима.
Д. Млађеновић
