НБС без оклевања штити интересе наших грађана и банкарског система, рекла је Табаковић и додала да је НБС у случају Сбербанке и Сбер гурпе прва реаговала у региону.
"Раговали смо спремно и одговорно са циљем - да сачувамо поверење у банкарски систем, да сачувамо финансијску стабилност и да заштимо интересе градана, привреде и власника. У најкраћем року спровели смо све потребне и законом прописане активности, након чега је Сбербанка Србија постала део јаке домаће АИК банке", навела је она.
Подсетила је да је тиме једна стабилна и квалитетна банка, са 1,5 милијарде евра билансне активе, 180.000 клијената и четири одсто тржишног учешћа, наставила успешно да послује у Србији.
Табаковић је подсетила да је НБС у октобру прошле године започела постепено смањењење степена експанзивности монетарне политике, користећи на прави начин флексибилност домаћег монетарног оквира, који је креиран крајем 2012. године.
"Постепено повећавамо просечну пондерисану каматну стопу на репо аукцијама путем којих повлачимо вишкове ликвидности из банкарског система", навела је она и нагласила да је од октобра повећана за 75 базних поена.
Током ковид кризе квалитет активе банкарског сектора очуван је, уз учешће проблематичних кредита које је испод 3,5 одсто што је ниже од њиховог нивоа пре пандемије.
"Друго, раст степена динаризације кредита од 20 процентних поена, на 55 одсто, смањује валутни ризик и његово евентуално преливање на кредитни ризик", рекла је она и као треће навела повећану депозитну базу.
Прецизирала је да је динарска штедња грађана, са нивоом од око 105 милијарди динара, данас је преко шест пута већа у односу на 2012. годину.
Девизна штедња повећана је на око 13 милијарди евра, што је раст од близу 60 одсто.
Динарски депозити привреде су три ипо пута већи, а девизни депозити привреде су два и по пута већи на крају 2021. године у односу на њихов ниво с краја 2012. године.
Гувернерка Табаковић изјавила је данас да је држава припремила свеобухватан програм за заштиту становништва и привреде од ефеката који могу да се јаве када је реч о понуди, као и ценовницима.
Табаковић је подсетила да је председник Србије Александар Вучић изнео детаље програма који се већ спроводи, као и то да су плански обезбеђене и енергетске и робне резерве, што је, како је додала, део одговора на актуелна глобална дешавања и поремећаје на светском тржишту.
"У Србији су на време креиране резерве свега - енергетске и робне резерве, као и девизне резерве и ефективни страни новац", навела је она и додала да је то морала да нагласи јер је изузетно важно.
Говорећи о инфлацији, навела је да просечна инфлација током две године пандемије износи 2,8 одсто, а просецна базна инфлација 1,9 одсто.
Србија је са кумулативним реалним растом БДП-а од 6,4 одсто током две године пандемије у врху Европе, навела је гувернер НБС и додала да смо се уз то, на преткризни ниво БДП-а вратили након свега три тромесецја, док је, подсећања ради, након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.
Како каже и просечан број формално запослених у приватном сектору је за скоро 100.000 људи већи у односу на 2019. годину.
"Највећи раст запослености је у секторима који су нам најзначајнији са аспекта раста и развоја економије, првенствено у прерађивачкој индустрији. А о каквом резултату је реч, говори и податак да је након кризе из 2008. године, током четири године изгубљено више од 600.000 радних места на формалном и на неформалном сегменту тржишта рада", рекла је она и додала да су и просечне нето зараде на највишем нивоу, да су у приватном сектору повећане за 19,2 одсто током 2020. и 2021. године.
Извоз робе и услуга, нагласила је, од 28,6 милијарди евра у 2021. години је рекордан, и за 5,2 милијарде евра, односно за 22 одсто виши је него у одличној преткризној 2019. години.
"Пре деценију извозили смо робу и услуге у вредности од 11,5 милијарди евра, а данас за 17,1 милијарду евра више. Таква разлика еквивалентна је просечном годишњем расту извоза робе и услуга по стопи од близу 11 одсто током девет година", навела је она и додала смо упркос панемији имали и прилив страних директних инвестиција од 6,9 милијарди евра, уз њихов рекордан прилив од 3,9 милијарди евра у 2021.
Омогућени су пакетима мера вредности од око 17 одсто БДП-а, а подршка се наставља и ове године, рекла је она.
Као један од добрих резултата које је је нагласила и то да је сачувана стабилност девизног курса динара према евру, уз промене тек на другој децимали.
Сачуване су и за 3,1 милијарду евра увецане девизне резерве, које су, како је нагласила биле су и остају један од стубова стабилности за наредни период.
"Резерве злата, које су на рекордном нивоу, са више од две милијарде евра у нашем трезору, што је преко три пута већа вредност у односу на 2012. годину, показатељ су нашег проактивног деловања и улагања у будућност", навела је он и нагласила да је резултата много и да су резултат спроведених политка.
Навела је да је у Србији донет низ мера с обзиром на то да је раст глобалних цена нароцито изражен код енергената и хране.
"Прво, мудром, одговорном и проактивном политиком Александар Вучић је обезбедио да Србија плаћа једну од најнижих цена гаса током ове енергетске кризе. ... Друго Влада је одустала од редовног јануарског повецања акциза на деривате нафте, чиме је спрецен даљи раст цена горива по овом основу. Четврто привремено су ограницене и цене нафтних деривата и гаса", навела је иподсетила да су извршене су и знацајне једнократне уплате пензионерима и младима.
Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом повећана је са 66,5 одсто на 84,8, а минималне са 60,0 одсто на 80,7 одсто, рекла је и нагласила да је циљ да покривеност буде 100 одсто.
Додала да је формална запосленост у приватном сектору повећана је за 284.000 људи, односно за 20,5 одсто.
Прво, према нашој централној пројекцији из фебруарског Извештаја о инфлацији очекујемо да ће се медугодишња инфлација од другог тромесечја ове године наћи на опадајућој путањи и да ће се до краја године вратити у границе дозвољеног одступања од циља.
"Оцењујемо да су ризици из медународног окружења у кратком року појачани, али и у условима појачане неизвесности, опадајућа путања инфлације у овој години није угрожена", навела је он.
То, како додаје, у актуелним условима на светском тржишту не би било толико извесно без свеобухватног програма за заштиту становништва и привреде од ефеката који могу да се јаве на страни понуде, као и ценовних ефеката, који је у Србији, да поновим, донет и већ се спроводи.
Друго, пројектујемо раст у средњем року у распону од 4 до 5 одсто чему ће како каже знатно доприносити пројекти и улагања у железничку, путну, енергетску и комуналну инфраструктуру и њихови директни и индиректни ефекти на бруто домаћи производ.
Раст инвестиција у инфраструктуру позитивно ће утицати и на остале сегменте грађевинарства, као и на остатак привреде – пре свега на раст индустрије, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства, као и на секторе попут финансија и пословања некретнинама, навела је она.
Према њеним речима нови инвестициони пројекти утицаће и на раст продуктивности, ширење производних капацитета, као и на производњу и извоз робе вишег степена прераде и смањење увозне компоненте у извозу.
"Треће, по овим основама оцењујемо да ће учешће фиксних инвестиција у бруто домаћем производу убрзо премашити 25 одсто и да це се у средњем року задржати изнад тога, навела је она и подсетила да су укупне фиксне инвестиције у 2021. износе 12 милијарди евра и тај ниво инвестиција је знатно већи него у периоду од 2009. до 2012. године, када су укупне фиксне инвестиције у просеку на годишњем нивоу износиле око 6 милијарди евра, односно око 18,5 одсто тадашњег, знатно нижег бруто домаћег производа", навела је гувернер.
Четврто, у средњем року очекујемо и наставак двоцифреног раста извоза робе и услуга, а у смеру поправљања екстерне позиције и даље ће деловати раст извозних капацитета домаће привреде, као и очекивани глобални економски опоравак, за који верујемо да ће се наставити, упркос актуелним неповољним геополитичким догађајима чему ће допринети постизање компромиса у што скоријем року.
По тим основама, како је нагласила очекује се да ће извоз робе и услуга до 2026. године премашити 60 одсто бруто домаћег производа.
"Пето, процењујемо да ће, укупно посматрано, штедња и инвестиције и у наредне три године расти у истој мери, што ће обезбедити да екстерна позиција земље и даље буде у одрживим оквирима и у средњем року и у променљивим глобалним условима", навела је.
Као шесто је навела да очекује даљи раст запслености и зарада као најзначајнији извор раста личне потрошње, за коју се процењује да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али без стварања већих инфлаторних притисака.
Према њеним речима, раст привредне активности одвија се уз повећање производних капацитета и тиме не долази до прегревања домаће привреде, нити се то очекује у хоризонту пројекције.
Нагласила је да се Србија коначно, захваљујући свим резултатима, налази и на пола корака од добијања инвестиционог кредитног рејтинга. Очекујемо да Србија и званично уде у групу земаља инвестиционог рејтинга.
"Ово није листа жеља, већ резултат пројекција које подразумевају стабилност, рад и континуитет добрих политика", рекла је она и подсетила да у десетој години на челу НБС има обавезу да каже да се политике не могу водити преко друштвених мрежа и без чврстог упоришта у чиињеницама и детаљних анализа.
На крају је додала да би један од закључака могао би да буде акценат на заједничком задатаку јачање људског капирала - како бисмо брзо и ефикасно одговорили на изазове савременог доба и у будућности, јер је неопходно да чувамо стабилност и преносимо знање.
