Тренутно на берзи грам финог чистог злата кошта око 54 долара., али је велико питање да ли грађани који продају накит златарима то раде по ценама који имају много везе с берзом или било каквим правилима осим слободне воље откупљивача, то јест златара.
Како сами тврде, златари цене откупа формирају самостално свакодневно гледајући берзанска кретања. Тако сада за грам злата од 14 карата плаћају око 3.000 динара, од 18 карата 3.850, од 22 карата 4.800, а од 24 карата 4.800 динара. Откупљују се, уз ломљени накит, и дукати, па рецимо мали дукат „Франц Јозеф” кошта 21.200 динара, а бушени 18.000. Велики дукат „Франц Јозеф” кошта 84.000 динара, а бушени 72.000.Истовремено, ти мали дукати од 3,49 грама у златари се продају по 25.000 динара, а велики од 13,96 грама по 94.000.
Цена новог накита израђеног од старог-ломљеног злата, кажу у златарама, зависи од тежине новог предмета, врсте израде – рада, у цену улазе и мајсторове-јувелирове руке, с тим што скрећу пажњу на то да се приликом формирања цене готовог накита обрачуна и губитак од десет одсто који настаје приликом топљења старог накита.
Уједно, наводе, да је однос између старог и новог злата два према један. Да ли је баш тако тешко се може поверовати јер треба наћи исти комад и у продаји и у откупу.Било како било, накит има добру цене, па тако бурме, без којих нема сватова, коштају од 29.000 динара па до 52.000, премда има и још скупљих.
Сребро заостаје
Тренутно, као резултат раста ризичних улагања, смањио се апетит инвеститора за племенитим металима, тако да је цена злата од понедељка пала 2,6 одсто, на 1.683 америчких долара унца.
Иста је ситуација и са сребром, које је у понедељак, с ценом од 18,95 долара унца, достигло највиши ниво у последњих девет месеци, скочивши 27 одсто од краја априла.
Разлика цене унце злата и унце сребра сада је 96,6 пута, што је највише од 1991. године и од времена Заливског рата, када је цена злата била готово 100 пута већа од цене сребра.
Ко у том погледу контролише златаре при откупу и продаји? У Удружењу за заштиту потрошача Војводине кажу да је еснаф препуштен сам себи.
– Нисмо до сада имали потрошаче који су се жалили на цену откупа ломљеног злата, нити зато што је златан накит скуп, мада се накит од злата и те како купује – казао је председник Удружења Горан Паповић.
Посао је у том погледу добро разгранат обострано, због одличне понуде разноврсног накита, али и предузимљивости занатлија. Нема радње у чијем излогу није посебно истакнуто да се откупљује ломљени накит.
Колико ломљеног накита се изнова обради тешко ће се сазнати у златарским радњама јер тај податак неће рећи ниједан златар, као што нико неће рећи шта од накита држи у кући или чува у сефу у банци. У сваком случају, накита има, а и златари немају проблема да га откупе од грађана.
З. Делић
