"Успели смо да спустимо јавни дуг, који износи око 23,8 милијарди евра, на ниво од 51,9 одсто БДП-а, а циљ Управе за јавни дуг јесте да се на крају 2022. године он смањи на 47,2 одсто БДП-а", изјавила је Триповић у интервјуу за најновији број "Магазин Бизниса".
На смањено учешће јавног дуга у БДП-у су, како наглашава, утицале високе стопе привредног раста, ниска и стабилна инфлација, уравнотежене јавне финансије и свеукупне мере фискалне консолидације које спроводи Влада Србије.
Подсећа да је на крају 2015. јавни дуг износио 70 одсто БДП-а, а да је захваљујући фискалним и структурним мерама он током 2016. и 2017. значајно смањен, да би у 2018. години брзина смањења учешћа јавног дуга дуга у БДП-у била већа од пројектованог, због чега је на крају децембра износио 53,6 одсто.
Напомиње да се Србија данас задужује како би финансирала инфраструктурне пројекте, градњу аутопутева и мостова и железничку инфраструктуру, а не као пре неколико година када је тај новац користила за финансирање плата и пензија.
Друга врста задуживања, додаје, служи за отплату скупих старих дугова, па је тако ове године отплаћено више од 1,6 милијарди долара обвезница емитованих 2011. и 2013.
Како је објаснила, ревидирана Фискална стратегија за 2020. укључује пројекције јавног дуга за 2021. и 2022. годину и у њој је предвиђена динамика спуштања нивоа јавног дуга на 45 одсто БДП-а.
Коментаришући значај недавно завршене емисије еврообвезница Србије на светском тржишту, Триповић наглашава да смо два пута у једној години успели да се појавимо на међународном финансијском тржишту и потврдимо најниже каматне стопе на државне хартије од вредности које је Република Србија до сада издала.
Према њеним речима, боља цена коју смо остварили при другој емисији обвезница, после оне у јуну, указује на додатно смањење ризика земље у року од свега пет месеци и потврда је поверења инвеститора.
На питање колико тренутно држава дугује кроз гаранције јавним предузећима, Триповић одговара да је стање јавног дуга по основу издатих гаранција у новембру 2019. године износило око 1,5 милијарди евра, што је за око 46 одсто мање у односу на 2013. годину када је износио 2,8 милијарди евра.
Везано за структуру јавног дуга у смислу валутне заступљености, Триповић каже да је ове године значајно смањено учешће доларског дуга, са 26,5 одсто колико је износило на почетку године на актуелних 19,7 процената.
"Учешће динарског дуга у укупном портфолију јавног дуга износи 27,9 одсто, док је 2016. износило 20,6 одсто, а то смо постигли захваљујући развијању домаћег тржишта капитала и емисијама државних обвезница у домаћој валути, на дуги рок", закључила је в.д. директора Управе за јавни дуг.
