По речима директора Војвођанског ИКТ кластера Милана Шолаје глобална тражња за дигиталним производима и услугама је у сталном порасту већ годинама и сигурно је да у се догледној будућности обим посла за ИТ компаније неће смањивати.
- Прошле године је, иако је извоз знатно мање растао него у годинама пре пандемије, ипак забележен раст од четири одсто - каже Шолаја. - У овој години је раст настављен и предвиђам да ће она бити веома успешна за домаћи ИТ.
По његовим речима, у Србији послује око 2.500 ИТ предузећа, од којих је у Новом Саду њих око 400.
- Огромна већина ИТ фирми су мала и микро предузећа, у којима је ради до 10 запослених. Заиста великих компанија има неколико десетина, а у Новом Саду су то “Schneider Electric DMS NS, РТ-РК, “Леви9”, “Х-Тећ”, “VegaIT Sourcing”. У Србији у ИТ сектору, не рачунајући стручњаке који раде у јавном сектору, банкарству, осигурању... ради око 40.000 људи, од чега у Новом Саду око 10.000, а зараде су значајно изнад републичког просека. Ипак, овај сектор се суочава с хроничним недостатком стручног кадра и то није проблем који постоји само у Србији него и у већини развијених привреда света. Недостају уско стручни ИТ кадрови, али и они с тзв. “меким” пословним вештинама. Стране компаније које долазе у Србију првенствено привлачи квалитетан кадар којег, као што сам рекао, недостаје и на светској сцени и зато њихов долазак узрокује повећање притиска на тржиште рада и то је њихов највећи ефекат - каже Шолаја.
Суфицит милијарду евра
Председница Владе Ана Брнабић недавно је изјавила да ће ове године извоз Србије у сектору информационих и комуникационих технологија прећи 1,7 милијарди евра, као и да је од тог износа суфицит милијарду евра, што није случај ни са једним другим сектором у домаћој привреди.
По њеним речима, Србија је у јулу имала рекордан извоз услуга информационих и комуникационих технологија од 171 милион евра, што је 56 одсто више него у истом периоду 2020. године и 35 одсто више него у јулу 2019.
- Ако се ови резултати пореде с јулом 2016. године, наш извоз је три пута већи - рекла је Ана Брнабић. - Број запослених у првом кварталу 2020. године у сектору програмирање је дуплиран у односу на исти период 2016. године, када је било запослено око 19.000.
Он истиче да се, у циљу искоришћења овако успешног ИТ сектора за потребе развоја домаће привреде и динамичнијег развоја Србије, Војвођански ИКТ кластер залаже за деловање у три правца.
- Неопходно је да се повећа број кадрова у ИТ сектору, а с обзиром на време потребно за образовање потребних профила, то је дугорочан процес и потребна су нам иновативна решења. Такође, потребан је и снажнији развој окружења и изградња еко-система, који подржава предузетништво. На овоме се већ неко време активно ради, а између осталог, до краја године очекује се усвајање Стратегије развоја стартап екосистема. Уз то, важна је и конвергенција ИТ сектора с другим секторима и употреба домаћих дигиталних производа и решења у српској привреди. Укратко, потребно је повећање стопе улагања у ИТ по глави становника. У две године пре пандемије смо коначно имали раст ових улагања који је достигао преко 80 евра по глави становника, али имајући у виду да је Европској унији просек 800 евра, јасно је да је још доста посла пред нама - истиче Шолаја.
Д. Млађеновић
