Оне предузетницима омогућавају нелегално пословање и утају пореза. Лане су српски порезници открили 168 фантомских предузећам што је било за чак 18 одсто више него у 2017. години.
Када је Србија 2017.године дошла на сиву листу оцењено је да Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма није довољан. Због тога су током прошле године донети подзаконски акти који операционализују превентивне и контролне поступке у спречавању прања новца. У надзор су укључени високо ризични сектори као што су игре на срећу, промет непокретностима, адвокати, нотари и казина. У јануару ове године, на основу Закона о централној евиденцији стварних власника успостављен је регистар стварних власника који води Агенција за привредне регистре.
Оно што је наша држава учинила протекле и почетком ове године допринело да је Србија буде скинута са сиве листе ФАТФ-а чиме је потврђено да је дошло до унапређења система спречавања прања новца, али и да има још много посла. Доказ да су они посвећени спречавању прав новца јесте и чињеница да и даље откривају фантовмске фирме, мада је њима јако тешко ући у траг, а поготово у трговини, где у и најчешће. Јер, реч је о фирмама које се уредно и по закону региструју у АПР-у са минималним оснивачким капиталом, по правилу без запослених или са само једним запосленим.
По објашњењу Горана Радосављевића, професора ФЕФА-а, један од разлога за постојање и рад фантомских фирми лежи и у чињеници да је у Србији процедура отварања фирме до те мере појединостављена да су многи схвати ли да су им оне “ надохват” руке.
- Почетни капитал за отварање фирме је само 100 динара, тако да нема никаквих препрека да оснујете фирму. Од тог тренутка ви почнете да обављате вашу делатност и када се лампица упали да се дешава нешто нелегално, ви сте нестали са тржишта и то је већ касно – указао је Радосављевић.
Када фантомска фирма заврши посао због кога је основана, она врло брзо одлази у стечај или ликвидацију, а као посебан проблем пракса показује и да се велики број предузећа региструје на једној адреси. Радосављевић истиче да особе које оснивају та предузећа или не постоје или се не могу наћи.
- Ако се фирма региструје на стару особу, што се често ради, ви не можете да наплатите ваше потраживање, порез или било шта. Фирма нема капитал, ако сте дошли до особе не можете да наплатите, а фирма је обвила посао за који је била основана – рекао је Радосављевић додајући да је углавном у питању нелегалан увоз, извоз или финансијска трансакција.
Само у првих 10 месеци прошле године Сектор пореска полиције поднео је надлежним тужилаштвима 1.168 кривичних пријава против 1.573 лица за учињених 1.345 кривичних дела, при чему је избегнут порез у износу од 8,4 милијарде динара, а 121 лице је лишено слободе. У том периоду пореска полиција је идентификовала 153 фантом или перачка предузећа.
У последње време, поред фирми које се баве трговином и консталтингом појављују се удружења која нису фирме јер се оснивају по Закону о удружењима, а које се ипак често баве профитабилним делатностима. Њих јесте лако основати, али оне као непрофитабилне организације не би смеле да се баве профитабилним делатностима.
Како би спречили рад фантомских фирми у Одсеку за процену ризика пореска полиције на основу података издвајају ризична предузећа и излазе на терен. Уколико пореска полиција утврди на је реч о фантомској фирми одузима јој ПИБ и онемогућава рад, а Агенција за привредне регистре не дозвољава власницима да промене податке у регистру. Тек након тога, Пореска полиција има право да од банака тражи податке о предузећима која су уплаћивала новац на рачун фантомске фирме па за необрачунат и ненаплаћен порез подноси кривичне пријаве против одговорног лица.
Љ. Малешевић
