У трговини на велико 10.000 фирми без иједног запосленог

Током 2020. године у Србији је било 106.111 привредних друштава која су запошљавала 1.217.954 радника, а то је 3,7 одсто више у односу на тај број из 2019. године, резултати су које су привредна друштва доставила Агенцији за привредне регистре.
firma.jpg
Фото: pixabay.rs

Привредна друштва с више од 250 запослених прошле године повећала су број запослених за 4,7 одсто, тако да је 586 друштава запослило 523.405 радника или 43 одсто укупног броја запослених у привреди.

Наводи се и да су друштва која имају од 52 до 250 запослених у протеклој години повећала број радника за 2,7 одсто па је у њима радило 277.026 запослених. Повећање броја радника за 4,4 одсто имала су и привредна друштва у којима је запослено од 11 до 50 радника па је у 10.822 друштва радило 235.532 радника.

Од укупног броја привредних друштава скоро трећина је оних у којима није било ниједног запосленог, иако их је мање него годину раније. Наиме, у саопштењу АПР-а се наводи да је у 2020. години за 3,1 одсто смањен број друштава без запослених, али да 31.465 ових друштава има удео од 29,7 одсто у укупном броју привредних друштава.

1.217.954 радника запослено у привредним друштвима

Највећи број друштава без запослених је у сектору трговине на велико и мало - 9.578, а потом следе она из области прерађивачке индустрије - 4.820, стручне, научне, иновационе и техничке делатности - 3.892 и грађевинарству - 3.234 друштава. Према величини су у највећем делу - 99,1 одсто микро друштва јер их је 31.188, али их, на основу пословних прихода и вредности укупне активе, има и међу малим, средњим и великим привредним друштвима.

По речима председника Савета самосталних синдиката Војводине Горана Милића, када се говори о предузећима у којима нема запослених, говори се о фирмама у којој је директор, практично, једини који ради у њему.


Посао за 2.920.000 људи

- Прошле године у четвртом кварталу у Србији је било укупно 2.127.492 запослена, а тај број се знатно разликује од оних из анкете о радној снази за исти квартал који говоре да је запослених било око 2.920.000 - каже Горан Милић. - Реч је о радницима који раде на привремним и повременим пословима, а проценат тако ангажованих радника расте. Наиме, удео нестандардних радника је с 11,4 одсто, колико је износио 2010. године, порастао на 22,5 процената у 2020. години. У најлошијем положају су радници који раде на црно и који негативне последице тог ангажмана осећају и сада, а тек ће их у будућности осетити, кад стигну године за одлазак у пензију или уколико дође до повреде или несреће на раду.


- Уз подстицаје за самозапошљавање које обезбеђује држава одређени број незапослених окреће се неком послу и почиње да га ради, те је са становишта смањења незапослености то позитивна мера која би требало да доведе до већег интересовања за покретање самосталног посла и упуштања у те воде - каже Милић. - Неко у томе буде успешан, а неко мање успешан, али се приликом покретања самосталног посла свакако сви надају да ће се одржати на тржишту, полако стицати место на њему, бивати успешнији и запослити некога .

Милић указује да је самозапошљавање један од начина да се помогне у покретању самосталне делатности, да на почетку заиста нема ниједног запосленог осим онога ко је покренуо посао, али да се код многих то и промени.

- Оваква пракса позната је у целом свету, а познато је и да се сваке године велики број фирми и отвори и затвори, али добар део и остане на тржишту, стекне своје место на њему и прошири се - каже Милић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5814
Најновије вести