Раст извоза робе је незнатно убрзао у односу на прошлу годину са 8, 3 на 8,5 одсто, док је извоз услуга убрзао са прошлогодишњих 14,4 на 17,4 посто ове године, навео је Трајковић на конференцији за новинаре у НБС.
Осврћућу се на успоравање привреде еврозоне ове године на свега 1,1 посто у односу на прошлогодишњих 1,9 процената, сматра да то свакако има негативне ефекте на нашу земљу јер, како истиче, "Србија није изоловано острво".
Нарочито се то види у извозу аутомобила и челика, међутим и поред тога, додаје Трајковић, српски извоз у првих девет месеци ове године расте брже него што је растао прошле године.
Под претпоставком да еврозона расте по садашњој стопи од један одсто и уз садашњи ниво инвестиција, Србија мозе да оствари двоцифрени раст извоза робе и услуга и у свим наредним годинама, наводи Трајковић.
Раст личне потрошње грађана износиће ове године 3,3 посто, према проценама Народне банке Србије.
То је нешто спорије у односу на пројекцију раста бруто домаћег прозивода, коју је НБС повећала на 3,6 одсто, рекао је данас заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић.
Трајковић је навео податак да лична потрошња грађана у Србији на годишњем нивоу износи око 30 милијарди евра, а кључни извор финансирања потрошње су плате из приватног сектора.
У наредној години очекује се раст личне потрошње од 3,6 посто што је, такође нешто спорије од пројекција раста БДП-а од око 4,0 одсторо за 2020.
Према његовим рецима, и ове и следеће године око две трећине раста личне потрошње "доћи ће од раста фонда плата у приватном сектору, а једна трећина од раста плата у јавном сектору и пензија заједно".
Фонд плата у приватном сектору, како каже, чини око 45 одсто извора личне потрошње у Србији, на другом месту је фонд пензија са око 15 посто, а следе плате из јавног сектора који чини око 12,5 посто извора личне потрошње у Србији.
На то треба додати и дознаке и раст кредитне активности који имају нешто мање учешће, рекао је Трајковић.
Разлог због којег Србија нема успоравање извоза као што је случај у еврозони, види у томе што инвестиције у нашој земљи иду у извозно оријентисане секторе.
Од 3,5 милијарди евра, колико су износиле инвестиције прошле године, 2,2 милијарде евра је било усмерено у такозване размењиве секторе.
Од те цифре, милијарду евра инвестиција отишло је у прерађивачку индистрију, а ове године од 2,9 милијарди евра инвестиција за девет месеци - 1,3 милијарде је отишла у извозни сектор, од чега 900 милиона у прерађивачку индустрију, прецизирао је Трајковић.
