Бацају се и сухомеснати производи којима за неколико дана истиче рок трајања, који због тога нису успели да се продају.
Ако се зна да, по званичним подацима, у Србији има пола милиона сиромашних и да се око 40.000 најугроженијих храни у народним кухињама, јасно је да би се барем део хране која се баца могао донирати њима. Међутим, компаније се пре одлучују да бацају храну која би се још могла искористити, него да је донирају. Разлог за то је што би на донацију морали да плате порез.
Донирање може решити неке горуће проблеме у друштву, показали су кључни налази истраживање који су представљени на седници Савета за друштвено одговорно пословање у Привредној комори Србије. Представници цивилног друштва и пословне заједнице задатак и улогу јавног сектора виде у унапређењу законских решења, уз сагласност у томе да би пореске олакшице подстакле компаније да дају више.
Пп речима Драгана Срећковића из Фондације „Траг”, истраживање спроведено прошле године показује да су препознате приоритетне групе, и то сиромашни, болесни, особе и деца с инвалидитетом, старији и деца, млади без родитељског старања, као и образовање, проблеми младих уопште и здравство.
Влада Србије основала је крајем прошле године Савет за филантропију, који треба да се, између осталог, бави и храном, а један од резултата требало би да буде да се омогући да се храном „оперише” и након истека рока. Тада је министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио да ће његово министарство заузети становиште да је непотребно опорезивање на поклањање и да се тај чин мора подстицати, да ли пореским олакшицама или на неки други начин.
Представница Министарства финансија Ирена Стевановић Гавровић потврдила је да се данас на донирање хране у Србији плаћа ПДВ, те да свака измена прописа мора да буде у складу с прописима Европске уније. По њеним речима, има држава које немају ПДВ на донирање хране, али да би га наша држава укинула, морају се анализирати сви аспекти.
Припремљен је Предлог измена Закона о безбедности хране који садржи све тековине Европске уније и он би требало да буде усвојен на редовном пролећном заседању Скупштине Србије. Министар Недимовић очекује да се њима предвиди подстицај онима који поклањају храну, а то ће, како је објаснио „болети и коштати, али ако је на крају циљ који ће се испунити, онда је све то исплативо”.
У току је истраживање на сајту Фондације „Траг” у којем компаније још данас и сутра могу дати своје предлоге.
Циљ је израде анализе трошкова и користи од ослобађања од ПДВ-а на донацију правних лица.
Члан Форума за одговорно пословање Невен Мариновић из „Смарт колектива” указао је на препреке и изазове приликом давања за опште добро, док су представници компанија у ПКС-у истакли да треба радити на ослобађању од ПДВ-а и на донацију робе и услуга, а посебно на ослобађање пореза на донирану храну која је пред истеком рока трајања.
По последњим подацима из прошле године, око 150.000 директних корисника подржано је кроз различите пројекте компаративне филантропије, а готово 80 одсто компанија које данас послују у Србији спремно је да донира храну, услуге и робу, али под условом да буду ослобођени пореза или да им се дају одређене пореске олакшице.
Љ. Малешевић
