Уместо папирних упитника лаптоп на попису становништва 2021.

Последњи попис становништва, домаћинстава и станова у Србији спроведен 2011.године био је теренско прикупљање података и трајао је 15 дана.
Popis stanovnistva/jutjub
Фото: Youtube Printscreen

Након што посланици Скупштине Србије усвоје нови Закон о попису становиштва, домаћинстава и станова од 1. до 30.априла 2021. године, попис ће бити урађен уз помоћ рачунара и трајаће 30 дана. Биће то и последњи попис “на традиционални начин”, јер дигитализација и административни регистри стварају могућност за другачије пребројавање.

Поред тога што ће се 2021. године први пут у Србији попис радити уз помоћ рачунара, а не као досад попуњавањем папирних упитника, на њему ће бити ангажовано дупло мање пописивача који поседују основна знања из области рада на рачунару. Тако ће 2021. године 15.000 пописивача уз помоћ лаптопова пописивати држављане Србије са сталним пребивалиштем односно боравиштем у држави, без обзира да ли су у време пописа присутни у свом месту становања или привремено бораве у другом месту у Србији или иностранству.

Такође, пописом ће бити обухваћени и стално насељени странци, странци којима је одобрен привремени боравак у Србији и друга лица која у време спровођења пописа бораве  на територији наше државе. Другим речима, пописиваће се и странци који у моменту када пописивачи буду обилазили домаћинства и станове из различитих разлога бораве најмање једну годину у Србији или краће или с намером да остану најмање годину дана – као што су тражиоци азила, мигранти у потреби без утврђеног статуса и друга лица.

Попис становништва у Србији има дугу традицију и прати се још од давне 1834.године , када је први пут урађен “попис људства”. Све до Првог светског рата пописи су у просеку спровођени скоро сваких пет година, што сведочи о динамичном историјском раздобљу које је наметало потребу за честим снимањем промена територијалног распореда и састава становништва, као и економских добара у ослобођеним крајевима.

Према образложењу предлога Закона о попису становништва , домаћинстава и станова 2021.године, у периоду између два светска рата спроведена су само два пописа становништва – 1921. и 1931.године. После Другог светског рата , због потребе да се у што краћем року прикупе подаци о штетама насталим услед ратних разарања, како би подношење захтева међународним форумима за накнаду ратне штете почивало на објективној  статитистичкој документацији, 1948.године извршен је скраћени попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис.

Од 1961.године , сходно препорукама Уједињених нација, успоставља се десетогодишња периодика спровођења пописа, тако да су наредни извршени 1971, 1981, и 1991.године. Први попис у 21. веку спроведен је 2002. године, чиме је делимично нарушена десетогодишња периодика, првенственог због немогућности да се обезбеди новац за његово спровођење у 2001.години. У образложењу се наводи да је заправо прави разлог био инсистирање власти у Црној Гори, са којом је те године Србија била у државној заједници, да се попис одложи. Последњи попис одржан је у октобру 2011.године, уз финансијску подршку Европске комисије.

Попис који ће се одржати 2021. године биће последњи који се спроводи на традиционалан начин односно непосредним појединачним пописивањем свих јединица – лица, домаћинстава и станова. Имајући у виду бројне активности које се на нивоу државе спроводе у области унапређења постојећих и успостављањем нових административних база података кроз дигитализацију, реално је очекивати да ће се у наредном периоду стећи услови за спровођење пописа на бази регистара.

Резултати пописа који ће бити 2021. године  послужиће за проверу обухвата и квалитета података који се воде у административним регистрима, али и за успостављање статистичког регистра становништва. Основна предност пописа базираних на регистрима јесте да се , за разлику од традиционалних пописа, који се због високих трошкова и комплексне организације спроводе у размацима од једне деценије, јесте да се они могу реализовати у далеко краћим временским интервалима.

За пописне послове око 29,3 милиона евра

Према предрачуну Републичког завода за статистику, за финансирање свих пописних послова неопходно је од ове до 2022.године обезбедити укупно 29,3 милиона евра. Од тог износа 15,1 милиона евра  треба да се обезбеди из буyета Србије, док ће остатак бити обезбеђен из фондова Европске комисије.

         Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести