„Текући дефицит је економска позиција једне земље према иностранству, односно салдо прилива и одлива по текућим пословима, а ми смо у првом кварталу имали позитивна кретања и дефицит од само 112 милиона евра, што је много боље него пре годину дана”, рекао је он.
Оценио је да је томе знатно допринело смањење цена енергената, али и наставак позитивног кретања који се тичу извоза.
Када је о утицају енергената реч, истакао је да је њихов увоз у прва три месеца ове године био 370 милиона евра мањи него у истом периоду лане, док је приход од извоза енергената био већи 260 милиона евра, чиме је дефицит текућег рачуна платног биланса смањен око 600 милиона евра.
Навео је да се очекује пад инфлације и у мају, у јуну се очекује да буде око 14 одсто, а да се у другој половини године очекује јачи пад.
Објашњавајући утицај енергетике на инфлацију и разлику у динамици успоравања инфлације између Србије и еврозоне, заменик директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић је навео да су цене струје и гаса у Србији почеле знатније да се повећавају тек ове године и да је зато инфлација код нас почела да успорава нешто касније него у земљама еврозоне, где су те цене повећаване раније.
Вицегувернер НБС Никола Драгашевић је истакао да су од 2017. године већи притисци ка јачању него слабљењу динара и да је Народна банка зато претходних година купила 6,3 милијарде евра, а ове године 1,1 милијарду евра.
„Што се тиче фактора који су утицали на девизно трзиште, то је наставак појачане тражње увозника енергената, посебно у првом тромесечју. Она је, како због смањених цена, али и нешто мање количинске тражње у првом тромесечју, износила мање од милијарду евра од стране три највећа увозника енергената: НИС-а, ЕПС-а и „Србијагаса”, што је за 20 одсто мање од просека пет претходних квартала.
Директор Одељења за монетарну анализу и извештавања у Сектору за економска истраживања и статистику НБС Мирјана Милетић се осврнула на цене хране и њихов утицај на инфлацију и истакла да је индекс светских цена хране у марту 2022. био на максимуму, који је био за скоро 70 одсто већи него по избијању пандемије, када су цене хране биле на минимуму.
Према њеним речима, цене су након тога падале, али су још за нешто више од 20 одсто на вишем нивоу него у периоду од 2012. до 2020. када није било већих ценовних шокова. Навела је да су цене поврћа у марту биле веће за 30 одсто и да је сезонски уобичајено да ове цене у пролеће расту, те да је тај проценат обично око 15.
„Пад трошковних притисака који се дешава требало би да доведе и до пада цена хране. Очекујемо да цене хране имају силазну путању и да за годину дана цене хране, без воћа и поврћа, смање допринос инфлацији за пет до 5,5 процентних поена”, рекла је Милетић.
Д. Млађеновић
