Дакле, сваки 11. становник Србије отишао је у иностранство, а међу исељеницима је готово пођеднак број мушкараца и жена. У извештају ОЕЦД-а наводи се да је, и поред тога, Србију напустио мањи број људи него друге државе у региону. Наводи се податак да је од 2000. године Хрватску напустило 865.100 људи, што је петина грађана, а Румунију чак 2,7 милиона, односно сваки седми становник. Пет процената укупног становништва, односно 477.000, напустило је Мађарску, док је из Словеније, која и сама мучи муку с недостатком радне снаге и позива раднике из држава бивше Југославије, отишло седам одсто, односно 148.000 становника.
Прошле недеље одржана је прва седница Координационог тима за праћење токова из области економске миграције, који је Влада Србије основала да би се зауставио одлазак српског становништва у иностранство јер нико није успео да спречи. У њему су стручњаци из разних области, али је већ на самом старту јасно да тај проблем, који није присутан само у Србији, није лако решив и да је директно везан за економски развој и могућност добре зарада и напредовања у послу.
Недавно објављени подаци о минималним платама у европским земљама показују зашто наши грађани одлазе у иностранство. Кадрови који су тражени у западноевропским државама, па и источноевропским, знатно су плаћенији него у Србији па се тако као логичан намеће закључак да се без повећања српских плата тешко може озбиљније разговарати о остајању српске радне снаге у држави.
Да је то тако, потврђује и главни економиста Европске банке за обнову и развој Сергеј Гуријев, који је уверен у то да су само веће плате „противотров за напуштање земље”.
Емиграција је распрострањена широм Западног Балкана, али и у осталим европским земљама у транзицији, објаснио је Гуријев. Како је додао, боље пословне могућности и веће плате су значајан противотров за спречавање емиграције.
Демограф Института друштвених наука Горан Пенев такође сматра да без побољшања квалитета живота, смањења стопе незапослености и већих плата. нема смањења одласка наше радне снаге у иностранство.
Чињеница је да миграције негативно утичу на демографску слику Србије, објаснио је Пенев.
Да би се ситуација поправила, додао је, неопходно је да смањимо стопу незапослености, да се побољша квалитет живота, подигну плате, да држава подстиче младе парове на оснивање породица... То се не дешава преко ноћи, а многи млади људи немају времена да чекају бољитак и зато одлазе, поручио је Пенев.
Да би до тога дошло, Србија треба да буде атрактивна за инвеститоре с модерним технологијама, који могу да креирају продуктивније пословање. Људима је потребно боље образовање и обука да би изашли на крај с променљивим захтевима модерног рада и да би избегли ситуацију да остану без посла због аутоматизације, поручио је Гуријев.
Влада Србије, која је и основала Тим за праћење токова из области економске миграције, може само донекле да утиче на животни стандард становништва, односно може да повећава плате само у јавном сектору, док то у приватном не може да чини. Управо због тога што држава контролише само део економског простора, и то оног који „живи” од рада приватног сектора, постоји огроман јаз између зарада оних којима је она послодавац и оних који имају приватног газду. Доказ за то је разлика у просечној плати запослених.
Или, у општој држави су током протекле године плате у просеку порасле девет одсто, док је у исто време повећање плата у приватном сектору било око пет одсто.
Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић додаје да су у овој години плате у јавном сектору већ повећане, а да је велико питање да ли ће се то догодити и у приватном.
Љ. Малешевић
