Према објашњењу министра за рад Зорана Ђорђевића држава мора да учини све да задржи младе, али и да враћа људе из Србије који су отишли на рад у иностранство стварајући много боље услове за живот и рад.
- Нећемо седети скрштених руку. У Сектору за рад предвидели смо да ћемо од 1.јануара оформити тим састављен од најмеродавнијих људи у држави који се баве овом проблематиком – од САНУ, факултета, универзитета, невладиних организација, НАЛЕД-а, синдиката, Уније послодаваца Србије да помогнемо Влади са одређеним мерама и нађемо начин да се прилагодимо новим условима – објаснио је Ђорђевић додајући да Србија има шансу да то учини јер се налази у економском успону.
По његовим речима, Србија има могућност да задржи квалификовану радну снагу , али и да привуче раднике из других држава. Ђорђевић истиче да нема прецизних података колико је последњих година српских радника отишло у Немачку и друге државе, јер не постоји евиденција с обзиром да је мањи део њих отишао преко аганције, а већи самостално.
Либерализација закона о запошљавању страних радника које доносе многе државе, а последње је то учинила Немачка која ће од 1.јануара 2020. године отворити врата и нашим радницима, довела је до тога да су добродошли како радници са факултетском, тако и они са средњом школа па чак и неквалификовани. Недостатак радне снаге, који се као проблем појављује последњих година , очигледно не може се решити другим мерама осим олакшаним усељавањем и добијањем радних и боравишних виза, а “главни мамац” је висина зараде односно плата.
Одлив мозгова за нашу државу није ништа ново и он је присутан већ неколико деценија. Млади и образовани, а последњих година и многе занатлије, иду у државе у којима могу да се запосле и да имају пристојну плату за ондашње услове. Председница АСНС Ранка Савић износи податак да је само прошле године отишло 100.000 радно способних радника Србије , међу којима предњаче лекари и медицински техничари, возачи , заваривачи, керамичари. Напомиње да српски радници више не одлазе само у државе Западне Европе , већ посао налазе и у држава бивше Југославије, а као пример наводи да је само у Словенију прошле године отишло више од 60 одсто радника пропале стакларе у Параћину.
Просечна плата у Србији, према подацима Еуростата, је међу најнижима у Европи, што значи да свако једна од мера које држава мора предузете јесте да се она повећа. Наиме, једини начин да се радна снага задржи у Србији јесте првенствено плата односно њена висина. Све док је просечна нето плата већа и у неким државама региона , квалификовани радници ће одлазити, а радна места у Србији остајаће празна.
- Ми смо свуда у Европи врло тражена и цењена радна снага. Чак и на Балкану. Наши радници често одлазе у Словенију да раде, добили су одличне плате. Биће катастрофално уколико као друштво нешто не учинимо и не спречимо да наши радници одлазе у иностранство. То ће бити катастрофално и за српску економију и целокупно српско друштво , јер Србија издваја велики новац за школовање људи, а они ће за доприносе привреди и друштву неке стране државе- истакла је Ранка Савић додајући да српски радници више неће да буду само јефтина радна снага већ желе да раде и пристојно зараде.
Министар Ђорђевић и сам потврђује да су најтраженија занимања у иностранству медицински радници, нарочито медицинске сестре, грађевински радници, оператери у производњи, виљушкаристи, кувари, бравари, електричари, хотелски радници, радници у домаћинству и разни сезонски послови.
Љ. Малешевић
