Желимо да на Форуму направимо ретроспективу економских политика које је Србија имала у протеклих десет година и да истакнемо потребу за снажним, робусним растом у наредном периоду, уколико желимо да остваримо бржи прикључак са просечцним стандардом земаља ЕУ, каже председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.
Тема овогодишњег 26. Копаоник Бизнис форума је „Србија 10 година после велике рецесије, снажан раст као императив", а међу више од 1.300 учесника на 26 појединачних панела, три пленарне сесије, као и шест специјалних догађаја, учествоваће и два специјална госта.
Професор Гери Џејкобс, председник Светске академије уметности и наука говориће првог дана Форума, а другог дана, гост ће бити Кристијен Данијелсон, генерални директор за проширење и суседске односе у Европској комисији, истиче Влаховић.
Међу угледним званицама из света политике, науке, образовања, здравства и економије, на Форуму ће учествовати бројни министри из српске владе, председници привредних комора региона, бизнисмени, представници међународних институција, а последњег дана Форума учесницима ће се обратити председница Владе Србије Ана Брнабић.
На Копаонику ће се током четири дана разговарати и о систему образовања, креативној екомонији, дигитализацији и иновацијама...
Желимо и да поспешимо регионалне иницијативе у туризму, додаје Влаховић.
Наводи и да су акредитоване бројне медијске екипе из земље и света и подсећа на податак да је са прошлогодишњег форума у медијски етар отишло више од 1.500 објава, од тога, 300 у региону.
Копаоник Бизнис форум није место где се доносе одлуке, али јесте добра платформа за аргументовану критичку расправу и размену мишљења са идејом да се кристалишу одржива решења економске политике наше земље, али све више и региона, објашњава Влаховић.
Најављује техничке новине које ће моћи да користе сви учесници Форума, као што је посебна апликација преко које ће бити могуће добити све информације о учесницима, њиховим биографијама, вестима, распореду панела...
Такође, новина на овогодишњем 26. Форуму је и посебна „чет бот“ апликација преко које ће сви гости моћи да добију одговоре на око 600 уобичајених, стандардних питања која се постављају организаторима.
Да ли је Србија спремна на брзи одговор у случају кризе?
Светски медији протеклих месеци све чешће упозоравају на могућност избијања нове економске кризе, о чему су креатори глобалних финансијских токова недовно дискутовали и у Давосу, а да ли се нова криза „крије из ћошка“ и како Србија може да одговор на успоравање светске привреде, једна је од главних тема овогодишњег 26. Копаоник Бизнис форума (КБФ).
Италијанска привреда је технички већ у рецесији, Немачка је на корак да склизне у „финансијски понор“, а управо су ове земље и њихове економије једни од главних трговинских и инвестиционих партнера Србије, каже Влаховић.
На неколико макроекономских панела КБФ-а, у организацији СЕС-а од 3. до 6. марта на Копаонику, мишљења на ову тему ће сучелити стручњаци из Србије и света јер, напомиње Влаховић, постоји потреба да се укаже на значај очувања фискалног простора за евентуални брзи одговор на потенцијалну кризу.
За нас је веома важно да наша земља буде много припремљенија за евентуалну кризу него што је то била 2008. године, објашњава Влаховић.
Према његовој оцени, криза светског капитала је сасвим извесна имајући у виду да је италијанска привреда већ технички у рецесији, а показатељи раста немачке привреде су веома дискутабилни и налазе се на корак од рецесије.
На предстојећем Форуму желимо да истакнемо да одржање макрофискалне стабилности, кроз минимални дефицит или благи буџетски суфицит, треба да остане циљ наше економске политике, каже Влаховић.
Поручује да се мора даље радити на смањењу укупног јавног дуга Србије и да треба више повести рачуна о нарастајућим екстерним дефицитима.
Када се подаци о нивоу спољног трговинског дефицита у прошлој години, каже, упореде са 2017. „јасно је да је дошло до повећања од готово три процентна поена, а исто важи и за дефицит текућег плаћања“.
Све наведено, сматра, индикатори су који указују да економска политика мора да буде пажљиво дизајнирана и да се пројекције будућег раста морају заснивати на инвестицијама и расту извоза, а да треба бити опрезан са текућом потрошњом.
Подсећа на значај расправа на ову тему, позивајући се на искуства са претходних Форума на Копаонику, а на којима када се отворе важна друштвено-економска питања, попут дигитализације, родне равноправности и социјалне инклузије жена у домаћој пословној заједници, ефекти тих расправа подстицај су не само за јавност и медије да се њима баве, већ и да надлежни у своје радне агенде уписују идеје са Копаоник Бизнис форума.
