Војвођанске задруге још се боре за своју имовину

Земљорадничке задруге у Војводини још нису завршиле поступке за повраћај имовине јер неке од њих нису успеле да окончају поступке започете у последњој деценији прошлог века.
ф
Фото: Dnevnik.rs

Секретарка Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ указује да је чињеница да је по актуелном Закону  прописано да ће се раније започети поступци завршити по раније важећим законима, тако да неколицина задруга те поступке још није окончала.

Она напомиње да је, с друге стране, поступак уписа задружне својине, имовине задруга која се налази у њиховом поседу, а која је до недавно била уписана као друштвена својина, у току. У складу с новим Законом о задругама, после скоро две године од када је на снази, односно од јануара 2016. године, око 80 посто задруга завршило је поступак уписа задружне својине. Она указује да код осталих задруга тај поступак још увек траје јер је било објективних проблема у самом поступку уписа - због жалби јавних правобранилаца на терену на решења о упису.

- Задружни савез Војводине се веома много ангажовао да се ти проблеми отклоне и захваљујући изузетној сарадњи с Министарством привреде и Републичким геодетским заводом, успели смо да убразамо решавање тих поступака, тако да ће задруге које упишу задружну имовину од тог момента моћи њом да располажу у складу са Законом о задругама и задружним правилима – наглашава Несторов Бизоњ. - Упис задружне имовине омогућава задругама равноправнији положај на тржишту у односу на период када задружна својина није била уписана.

Непоуздани су подаци колику су имовину задруге имале пре него што су се уклопиле у неке раније системе друштвених пољопривредних предузећа и комбината. Јелена Несторов Бизоњ каже да се процењује да је задружна имовина у пољопривредном земљишту износила око 200.000 хектара, мада је ту било и земљишта различитих облика својине, између осталог и државног, што се ретко помиње у пракси, а које више није на располагању задругама. 


Рок истиче 7. јануара

Мр Јелена Несторов Бизоњ  напомиње да је по закону битно поднети захтев за упис задружне својине три године од дана ступања на снагу закона, тако та тај рок истиче 7.јануара наредне године. По њеним речима, не зна се колики ће бити период решавања захтева.

Законом је прописано да Републички геодетски завод првостепено решење доноси у року од 60 дана од дана подношења захтева, што је у већини случајева до сада и урађено, али је проблем настао због подношења жалби  правобранилаца због чега се предмет шаље другостепеном органу, који нема утврђене рокове о разматрању, али се, ипак, ради у примереним роковима.

- Због тога се не може прецизно рећи када ће поступак уписа задружне имовине бити завршен. Од око 100 задруга које имају пољопривредно земљиште, њих око 20 посто је већ имало уписану имовину по претходним прописима, судским пресудама или на неки други начин, а све остале су поднеле захтеве за упис задружне својине и од тога је 80 посто захтева решено. Оперативно гледано, остало је још двадесетак задруга код којих поступци нису окончани, а односе се на велике површине пољопривредног земљишта и објекте – закључује мр Јелена Несторов Бизоњ.


Државно пољопривредно земљиште више није на располагању задругама и процена је да је реч о око 70.000 хектара враћених у посед задругама, а ту је било и државног земљишта које су задруге вратиле држави по ступању на снагу закона који је локалним самоуправама прописао издавање државног пољопривредног земљишта у закуп, односно од када је то земљиште прешло на управљање Министарству пољопривреде.

- Пошто још увек нису завршени поступци за повраћај и упис задружне својине, процена је да је код задруга остало више од 40.000 хектара које се налази у власништву задруга и још доста површина које се налазе у закупу по различитим основама. Задруге располажу и грађевинским објектима у смислу значајних имовинских капацитета, посебно када су у питању складишни капацитети, а исто тако и други капацитети - пословне зграде, радионице и друге целине. Прерађивачких капацитета у задругама има мало, међутим и ту се показује интенција да се све више улаже у интензивнију производњу, а то намеће и потребу улагања у нове складишне и прерађивачке капацитете– прецизира Јелена Несторов Бизоњ. 

Задружни сектор у Војводини има солидну имовинску структуру која се налази у задружном облику својине и очекује сеу да ће у току следеће године задруге окончати преостале поступке уписа задружне својине, процењује мр Јелена Несторов Бизоњ.

М. Митровић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести