Ова пословна година је, због пандемије коронавируса, за велики део привреде била веома тешка, многи, пособно у сектору туризма и угоститељства, бележе велике губитке и опоравак ће трајати дуго, али има и сектора који су се добро снашли и који су успели да, и у отежаним условима привређивања, добро послују. Тако ће ова година за фирме окупљене у Војводина метал кластеру, где је 180 металских малих и средњих предузећа у којима је запослено око 10.000 радника, бити релативно успешна, на нивоу од 85 одсто у односу на 2019. годину, оценио је за „Дневник” менаџер тог кластера Зоран Пекез.
По његовим речима, разлог што ове пословне године металци не бележе резулате који би били у равни с прошлогодишњим је пандемија коронавируса и епидемиолошка ситауција и у Србији и на глобалном нивоу, која је утицала и на привреду.
– Ковид-19 је утицао на пословање, посебно на ангажман радне снаге јер су многи морали у карантин, било је више оних који су били на боловању –навод Пекез. – Теже је било организовати да процес производње тече континуирано, премда се радило с готово пуним капацитетом, тачније, око 90 одсто, али се пословало отежано.
Започета сарадња с Казахстаном
Недавно је неколико домаћих металских предузећа било домаћин привредној делегацији Казахстана. Посета привредника из Казахстана део је пројекта „Конкурентност малих и средњих предузећа” који спроводи Министарство националне економије Казахстана, уз финансијску подршку Светске банке. Резултат те посете је да су већ две домаће фирме склопиле уговоре с казахстанским.
– Могућности за сарадњу привредника наших земаља су велике јер Казахстан нема развијену привреду, али је реч о држави богатој гасом и нафтом, што металским предузећима отвара велике могућности за извоз производа – каже Зоран Пекез. – То би, без икакве сумње, обезбедило већи обим спољнотрговинске размене. Посла би било за целу металску производњу у Србији, којој би то омогућило добре пословне резултате.
Пекез каже да је извоз робе настављен и да је обим исти као и претходне године, али да су потешкоће имале фирме – испоручиоци опреме, који су екипе радника морале, због природе посла, да шаљу у иностранство, што је утицало на повећање трошкова, посебно због обавезе тестирања на ковид-19.
– Отпуштања радника није било, а помоћ коју је држава обезебдила у пролеће била на је посебно значајна и много нам је користила. Проблем ће настати сада, пошто сада следе плаћања, а епидемиолошка ситуација сада је значајно сложенија него на почетку пандемије – истиче Пекез.
Наш саговорник наглашава да би оптерећења на зараде запослених требало самњити знатно више од обећаних 0,6 одсто и да то буде трајно, а не једнократно.
– Треба знатно више новца одобравати домаћим произвођачима и инвеститорима, бар на нивоу колико се одобрава странцима – на пример, 10.000 евра по радном месту, формирати нове реалне подстицајне линије неповратних средстава и кредита за реализацију пројеката домаћих произвођача, посебно подстаћи удруживање у кластре, које је заустављено пре осам година, кроз неповратна средства за пројекте кластера. Један број кластера показао је и доказао важност и смисао таквог удруживања, сврху и исплативост сопственог постојања и крајње је време да то држава уважи и буде реалан партнер на оживљавању домаће производње. Наше фирме не гасе производњу и не одлазе из Србије кад се појави криза и кад је тешко, што се неретко дешава кад су фирме иностране.
З. Делић
