На крају прошле, 2018. године, враћено је 6.506 објеката, а половином овог месеца 6.581.
Сада је укупно старим власницима враћено 4.584 пословна простора, 965 станова и 1.032 зграде.
Када се погледа статистика коју је објавила Агенција за реституцију, у овој години највише објеката враћено је у Суботици – 13, затим у Старом граду у Београду – десет, у Лесковцу и Нишу по пет, у Зајечару, на Звездари и Палилули по четири, у Крагујевцу три, у Обреновцу, Панчеву, Смедереву, Сурчину и Шапцу по два. По један објекат у прва два и по месеца врећен је у Александровцу, Баточини, Бору, Власотинцу, Врању, Горњем Милановцу, Јагодини, Кучеву, Неготину, Новом Саду, Прокупљу и Сокобањи. У овој години враћено је и 16.31.62 хектара неизграђеног грађевинског земљишта, као и 40 хектара, 82 ара и 57 квадратних метара шумског земљишта. За два и по месеца враћено је и 5.111 хектара, 13 ари и 39 квадрата пољопривредног земљишта.
У неким војвођанским општинама ни почетком ове године није враћен ниједан квадратни метар ни грађевинског ни шумског земљишта. Реч је о општинама Шид, Чока, Стара Пазова, Сремски Карловци, Србобран, Сечањ, Пландиште, Петроварадин, Оyаци, Опово, Нови Кнежевац, Нови Бечеј, Нова Црња, Кикинда, Кањижа, Врбас, Бачки Петровац, Бачка Топола и Бач.
Враћање имовине одузете после Другог светског рата црквама и верским заједницама на самом је крају и, по проценама Агенције за реституцију, решено је више од 90 одсто предмета. Српска православна црква поднела је 1.602 захтева, враћено јој је 77 процената земљишта и 28 одсто објеката. Јеврејска заједница поднела је 420 захтева, а враћано јој је 91 одсто земљишта и 67 одсто објеката. Римокатолична црква имала је 467 захтева, од чега је враћено 63 одсто земљишта и 28 процената објеката. Румунска православна црква поднела је 37 захтева, а враћено јој је 69 одсто земљишта и 74 процената тражених објеката. Реформистичка хришћанска црква имала је 25 захтева, од којих је решено 66 одсто земљишта и 95 одсто објеката. Хришћанској адвентистичкој цркви, која је имала само два захтева за повраћај, све тражено је и враћено.
Подаци Агенције за реституцију показују да је до 15. марта ове године враћено укупно 364 хектара, 71 ар и 44 квадратна метра грађевинског земљишта, 5.522 хектара шумског и 45.444 хектара пољопривредног.
Прва решења о враћању имовине у натури донета су 2012. године, а у протеклих шест година Агенција за реституцију готово је привела крају натуралну реституцију. Најмањи резултати у враћању имовине забележени су код враћања пољопривредног земљишта, што кочи процес комасације у многим општинама. Оно што не може да се бившим власницима или њиховим наследницима врати у натури, биће обештећено државним обвезницама.
Крајем прошле године измењен је Закон о враћању одузете имовине и по трећи пут је одложен рок за почетак исплате обвезница старим власницима или наследницама. По тим изменама, прва рата државних обвезница старим власницима или наследницима стићи ће 15. децембра 2021. године. Исплата аконтације, која износи десет одсто утврђеног износа за обештећење, померена је за 31. март наредне, 2020. Укупан износ који је држава обезбедила за обештећење старих власника је две милијарде евра, а појединачно за целокупну имовину појединци могу добити највише 500.000 евра.
Љ. Малешевић
