Наиме, просечна зарада у Србији тог месеца била је 60.926 динара, у јавном сектору 68.848, те је републички просек надмашен 7.922 динара, а само су у две службе плате су биле ниже од републичког просека.
Највише плате у јавном сектору, у просеку, тог месеца су зарадили запослени у државним јавним предузећима – 78.952 динара, а најмање администрација на нивоу локалне самоуправе – 57.374. Мање од републичког просека зарадили су још само запослени у локалним јавним предузећима – 59.637 динара. Запослени у администрацији на свим нивоима у просеку су зарадили 70.831 динар – у администрацији на нивоу аутономне покрајине 75.207, а у администрацији на нивоу државе 73.562. У образовању и култури просечне зараде биле су 64.007 динара, а у здравству и социјалном раду 69.643.
Нису само зараде у јавом секетору премашиле оне на републичком ниову јер од 19 делатности за које РЗС објављује податке, биле су више у осам, а у 11 делатности мање. Разлика између највише и најниже зараде по делатностима у новембру прошле године износи 88.459 динара, док је између највише зараде исплаћене у јавном сектору и оне у републици размак 31.992 динара.
Плате мање од 40.000 динара у новембру прошле године исплаћене су запосленима у неколико области, а најмање новца зарадили су запослени у области остале личне услужне делатности – 34.477 динара. Просечне зарада запослених у области туристичке агенције, тур-оператери и резервације биле су 116 динара више и достигле су износ од 34.645, а свега 53 динара више у просеку било је у ковертама оних који раде у области припреме и послуживања хране – 34.698.
У области прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја, новембарска зарада била је 35.675 динара, области поправка рачунара и предмета за личну употребу 37.657, а производњи одевних предмета 38.141.
Прошле године у новембру је само у једној делатности просечна зарада прескочила износ од 100.000 динара – у делатности информисања и комуникације била 124.345. Више од 90.000 динара зарадили су, у просеку, запослени у две делатности – у финансијским делатностима и делатности осигурања – 97.560 динара, а потом у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром – 94.004.
Најнижа новембарска просечна нето зарада била је 36.856 динара и исплаћена је у делатности услуге смештаја и исхране, тако да је и даље она једина у којој су зараде мање од 40.000 динара. Просечна зарада мања од 50.000 динара исплаћена је у осталим услужним делатностима – 45.214 динара, у делатности уметност, забава и рекреација – 49.367, а у трговини на велико и мало и поправци моторних возила била је 50.061.
Просечна зарада виша од 100.000 динара прошлогодишњег новембра исплаћена је у шест области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у рачунском програмирању, консултантским и с тим повезаним делатностима – 161.677 динара, а следе зараде у ваздушном саобраћају – 152.909. Запослени у области научно истраживање и развој зарадили су 129.307 динара, у области производња дуванских производа 111.242, у области финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова – 108.808, а у експлоатацији сирове нафте и природног гаса 103.832.
Д. Млађеновић
