Банке су прилично омекшале услове за одобравања кредита. Међутим, када су у питању стамбени зајмови, попуста нема. Ту банкари стваљају под лупу све – од плате, имовине па до здравља клијента. Они који су оболели од тежих болести не могу рачунати на кредит, посебно не на дуге стазе. То су углавном стамбени зајмови, а банке пре одобравања кредита траже и лекарски преглед, односно извештај.
По ономе што се зна о политици банака у тој области, на црној листи банкара су заражени вирусом ХИВ-а или оболели од АИДС-а, болесници чија је дијагноза рак и цироза јетре. Они на кредит никако не могу рачунати. Осигуравајуће компаније које су спремне да кредите осигурају, тим болесницима не продају полисе. Нешто блажи третман имају болесници који пате од високог притиска, болести штитасте жлезде или имунолошких болести. Полиса је за њих дупло скупља него за здаве. Само 50 одсто више платиће особе које имају мањи степен инвалидности.
Због таквог става банака клијенти би се могли обратити заштитнику грађана или удружењима потрошача, али ту је помоћ слаба. Банке више не пласирају ни наш ни државни новац већ свој па и ризик и зарада падају на њих.
– То је капитализам и ту нема помоћи – каже финансијски стручњак и међународни консултант др Александар Васиљевић. – За банке поменута категорија клијената спада у веома ризичне и ту ће се слабо шта мењати у наредном периоду. Банкари, међутим, имају и за те клијенте знатно блаже критеријуме за краткорочне готовинске кредите. Они их могу добити, наравно уз одговарајуће обезбеђење.
У Удружењу потрошача Ефектива”, које је најпознатије баш по заштити корисника финансијских услуга, кажу да банке хоће да буду сигурне да им је пласман што је могуће мање ризичан. Клијент који је оболео од тешке болести је веома ризичан, зато су ту услови другачији.
Шта се догађа с клијенитма који у току отплате зајма оболе од болести с листе непожељних? Е, то је онда ризик банке и осигуравајуће куће ако је кредит уопште осигуран у време када је клијенту у добром здрављу дат.
Банке су пре десетак година сматрале да су старији, а посебно клијенти-пензионери, ризичнији – за њих је пласмана било мало. Међутим, како је интересовање за кредитирање слабило, тако су и банке подизале лестивици за године. Данас и шездесетогодишњаци могу рачунати на стамбени кредит, наравно, уз потврду лекара.
Што се тиче болесних, ту ће банке и даље строго процењивати ризик. А што се тиче хуманости? Па банкари воле да се похвале да се понашају друштвено одговорно, односно да финансијски помажу разне хуманитарне организације, финансирају изградњу и реновирање болница, хосписа и сличних установа. Али с пословном политиком то нема везе.
У канцеларији заштитиника грађана цене да је дискриминација на основу старости и болести велики проблем у Србији. Сматрају да то треба регулисати законом. Одредбе тог будућег прописа требало би да заштите болесне клијенте а да истоврмено не иду на штету банака, односно њиховог пословања. Какав ће бити закон и када ће у скупштинску процедуру, остаје да се види.
Д. Вујошевић
