НБС: Ниска и стабилна инфлација до краја 2021.

БЕОГРАД: Народна банка Србије очекује да ће инфлација остати ниска и стабилна и у наредном периоду, а према августовској централној пројекцији НБС, потрошачке цене ће наставити да се крећу у доњој половини циљаног распона, ближе доњој граници циља до краја 2021. године.
jorgovanka tabakovic
Фото: Tanjug (D. Kujundžić, arhiva)
Таквом кретању инфлације допринеће релативно ниска агрегатна тражња, инфлација у међународном окружењу и светске цене примарних пољопривредних производа, док ће ефекти ниже светске цене нафте постепено ишчезнути, наводи се у августовском Извештају НБС о инфлацији.
 
Након тога, с даљим растом економске активности и тражње, инфлација ће почети постепено да се креће ка централној вредности циља од 3,0 посто, али ће остати испод ње и у 2022, процењује централна банка.
 
У односу на мајску прогнозу, нова пројекција инфлације је на нешто вишем нивоу у кратком року, пре свега у трећем тромесечју, због виших цена воћа, поврћа и светске цене нафте претходних месеци од претпостављених.
 
У средњем року, пројекција инфлације је на нижем нивоу, јер ће према оцени НБС дезинфлаторнији утицај агрегатне тражње и увозне инфлације надјачати инфлаторни утицај цене нафте на светском тржишту.
 
Из централне банке подсећају да су се, у складу с глобалним трендом успоравања инфлације током почетне фазе пандемије, кретале и потрошачке цене у Србији.
 
Након што је у априлу и мају била испод доње границе циља, међугодишња инфлација се вратила у границе циља и у јулу је износила 2,0 процента, на шта су у највећој мери су утицали ишчезавање базног ефекта из прошле године код цена хране и све мањи негативни доприноси цена нафтних деривате.
 
Позитиван и нешто већи допринос него у претходном тромесечју бележиле су цене воћа, док је допринос осталих категорија хране, као и непрехрамбених производа, био стабилан, што указује на пуну снабдевеност тржишта и у отежаним условима пандемије, констатује НБС.
 
Могуће да ће привредни пад бити мањи од 1,5 одсто
 
Народна банка Србије задржала је пројекцију из маја да ће бруто домаћи производ Србије ове године реално бити нижи за 1,5 посто, али не искључује могућност да би пад БДП-а могао да буде мањи јер има позитивних кретања која упућују на то.
 
За наредну годину, НБС предвиђа привредни раст од око 6,0 процената, пише у августовском Извештају о инфлацији централне банке.
 
У документу се наводи да је економски опоравак започет у мају и настављен у јуну превазишао очекивања НБС, и да додатне стимулативне мере монетарне и фискалне политике, као и бољи изгледи за пољопривредну сезону, представљају позитивне сигнале да би успоравање привредне активности ове године могло да буде и мање од пројектованог.
 
Међутим, због поновног глобалног ширења вируса корона, које за последицу може имати спорији опоравак светске економије и екстерне тражње, НБС је одлучила да остане при мајској пројекцији БДП-а.
 
Најјачи ефекти пандемије осетили су се у другом тромесечју, када је економска активност смањена за 6,5 посто на међугодишњем нивоу, што је боље од наших очекивања представљених у мајском издању Извештаја о инфлацији, напомиње НБС.
 
Додаје да су правовремене и координиране мере Владе и НБС спречиле већи пад економске активности у почетној фази пандемије.
 
„Због опоравка економске активности у мају и јуну, који је услед донетих економских мера снажнији од очекиваног, и уз структуру привреде Србије у којој је мање учешће сектора туризма и угоститељства, можемо очекивати бољи исход по питању БДП-а ове године него у осталим европским земљама. То је у складу и с пројекцијама међународних институција”, истакла је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
EUR/RSD 117.5773
Најновије вести