и да коначно схватимо да је заливање њива насушна потреба нашег аграра и целе привреде. У противном, дешаваће нам се и даље да, уместо богате летине, с њива убирамо милијарде евра губитка, како је то било 2102, а ни након овогодишње суше нећемо моћи да се похвалимо успехом на светској пијаци.
Наравно, струка и наука тога је свесна, али се и њени пројекти и идеје често саплићу о финансијску баријеру тако да смо и данас ту где смо стали пре неколико деценија – на тек два одсто наводњаваних пољопривредних површина у целој земљи. У таквим условима свакако су од непроцењивог значаја иновативна и финансијски прихватљива решења за наводњавање, а стручњаци водеће домаће истраживачке институције у домену информационо - комуникационих технологија – Института „Михајло Пупин”, у сарадњи с Институтом за економику пољопривреде, осмислили су баш такво. Њихов труд и рад у истраживачком пројекту изнедрио је иновацију која захтева минималне инвестиције, а могла би имати огроман економски ефекат на српску пољопривреду. Направили су, наиме, покретни роботизовани соларни енерго-генератор (МобиСун про Енергy), јединствен на регионалном тржишту. Планирају да га пољопривредницима, односно јавности, представе већ за који дан, 25. септембра, на Форуму о органској производњи у Селенчи. Тада ће објаснити како наводњавање усева може бити једноставније, без буке и загађења животне средине, а што је најважније – знатно јефтиније и приступачније пољопривредницима. Речју, у питању је чиста технологија. Овај, енергетски ефикасан еколошки уређај, производи електричну енергију коришћењем енергије Сунца, не повезује се на електричну мрежу и не захтева никакву енергетску и грађевинску инфраструктуру. Намењен је првенствено мањим и средњим потрошачима струје у руралним подручјима, али и у урбаним.
Прецизна уштеда и економско-технолошка предност моћи ће се изнети тек по окончању експерименталног дела истраживачког пројекта, односно крајем јесени, али стручњаци који су све осмислили не сумњају у вишеструку корист и изузетан финансијски ефекат, нарочито за такозване мале произвођаче, каквих је у српској пољопривреди безмало 90 одсто, а за које се претпоставља да ће се највише заинтересовати за тај производ.
Ономе ко наводњава њиве у Србији, али и пољопривредницима који то не раде, јасно је да су постојећи системи скупи, да се код бројних култура инвестиција не исплати. Велики је издатак градња инфраструктуре за имплементацију система за наводњавање, дуг је период реализације, моторне пумпе на фосилна горива изискују доста новца, а површине које се заливају на струју у нашој земљи готово су занемариве.
„Пумпе на сунце” експериментално ће се примењивати на парцелама Центра за органску производњу Селенча, где се њихова ефикасност и исплативост мери с типовима пумпи које се у Србији користе – електричним, оним с бензинским мотором и оним с дизел-мотором, уз системе за наводњавање „кап-по-кап”, распрскиваче и бразде. Предвиђено је да се и на другим локацијама у Србији, на огледним парцелама под повртарским културама (Глогоњ код Панчева и Велико Село), било да је производња на отвореном или у стакленицима и пластеницима, реализује експеримент, који финансира Министарство пољопривреде и заштите човекове околине да би резултати били свеоубухватнији.
Како објашњавају стручњаци пројектног тима Института „Михајло Пупин”, сва мерења се обављају под једнаким условима па се тако прецизно зна колике је снаге, које пумпно постројење, колика је дневна површина заливања, црпна дубина водозахвата… Наравно, у сваком огледу примењује се идентична агротехника, иста је култура која се наводњава, идентичан је тип и квалитет земљишта…
Мобилни соларни генератори који поспешују наводњавање могу се једнако ефикасно примењивати и ван њива, повртњака, винограда… Рецимо, од велике користи могу битит онима који имају рибњаке или се баве туризмом у етно-селима.
Д. Урошевић
За више здраве хране
Осим што покретни соларни генератор поспешује и појефтињује наводнајавање усева на њивама, у баштама, воћњацима, виноградима, пластеницима и стакленицима, позитивне ефекте има и у органској производњи. Заправо, нема алтернативу у органској производњи хране с обзиром на то да је реч о „чистом” извору енергије, односно обновљивој енергији која штити човекову средину од загађења, наглашавају стручњаци Института „Михајло Пупин”.
