Тако су према извештају за септембар Удружења банака Србије, кредити грађана, привреде и предузетника на крају тог месеца износили око 3.340 милијарди динара, односно око 28 милијарди евра,. Наравно, највише су се задуживали привредници јер су кредити привреди износили око 1.857 милијарди динара, односно око 15,5 милијарди евра, затим следе кредити становништва који су износили око 1.410 милијарди динара, што је око 11, 75 милијарди евра, а најмања су се задуживали предузетници јер је у септембру износ на име кредита био око 71,9 милијарди динара, односно око 590 милиона евра.
Ипак, треба рећи да, у односу на август, није значајно повећано задуживање. Наиме, укупни кредити су повећани за 0,2 одсто, а највише предузетницима за 0,7 одсто. Грађани су се, у односу на месец дана раније, задужили за 0,6 процената виђше, док су задужења привреде била на приближном истом износу као и у августу.
По свему судећи, грађанима Србије, као и до сада, највише недостаје новац јер се најчешће подижу готовински кредити. О томе сведочи то што, када је реч о становништву, од укупног дуга највећи удео, готово половину, чине готовински кредити - 47,3 одсто или око 5,6 милијарди евра. На стамбене и кредите за адаптацију одлази 42,9 процената, што је око пет милијарди евраа. на пољопривредне кредите 5,7 одсто…
Они који дугују банкама у августу су били прилично одговорни и огромна већина је на време отплаћивала рату за тај месец јер опада проценат кашњења. Наиме, с отплатом је каснило 2,8 одсто корисника кредита, што је мање него раније пошто је на крају прошле године тај проценат износио 3,1одсто, а на крају 2020. године - 3,5 одсто.
У односу на август, није значајно повећано задуживање. Наиме, укупни кредити су повећани за 0,2 одсто, а највише кредити предузетницима за 0,7 одсто. Грађани су се, у односу на месец дана раније, задужили за 0,6 процената више, док су задужења привреде била на приближном истом износу као и у августу.
У кашњењу су највише учествовали предузетници са 4,9 одсто, затим правна лица са 3,0 одсто док је кашњење код грађана износило само 2,4 процента. Овоме је засигурно допринело и то што код предузетника и правних лица кашњење представља доспеле ненаплаћене обавезе дуже од 15 дана, а код физичких лица дуже од 60 дана.
Како ће се кретати линија кредита у наредном периоду - видеће се, али је извесно да су позајмице све скупље јер расте референтна каматна стопа. Управо то је рекао генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић указујући да је Народна банка Србије подизањем референтне каматне стопе индиректно послала поруку свим учесницима на финансијском тржишту да ће задуживање у наредном периоду бити нешто скупље.
- Ако сте планирали кредит од 100.000 динара, вероватно ћете узети 80.000 динара, а за ту разлику ‘’уштинути’’ некога ко је помислио да подигне цену и на тај начин, кроз агрегатну тражњу, утицати на будуће токове инфлације - рекао је Васић за Танјуг.
По његовим речима, инфлација у Србији сада износи 13,1 одсто, двоцифрена је у целом свету. Он је истакао да је подизање референтне каматне стопе један од начина да се инфлација заустави и да почне да се враћа у границе нормале, које износе од 1,5 до 4,5 одсто.
Васић је оценио да је извесно да ће се виша референтна каматна стопа одразити на благо повећање рате узетих кредита и објаснио како ће тај утицај бити мањи на кредите чија је отплата при крају, него на оне који су недавно узети. По његовим речима, месечна рата за стамбени кредит од 30.000 евра ће, због повећања референтне каматне стопе НБС и раста еурибора, бити виша за 20 до 30 евра.
- Верујем да држава има фискалне и монетарне механизме да смири инфлацију и да цене капитала крену на доле - истакао је Васић. Д. Млађеновић
