То су провизије разних врста, па се уводе додатни трошкови, рецимо, разна одржавања, па услуге које нису бесплатне иако на први поглед тако изгледају. Подаци Агенције за привредне регистре говоре да су банке лане од разних накнада и провизија оствариле чисту добит од 36,5 милијарди динара. Да у питању није мала сума говори и податак да је, такође лане, од камата зарађено 123,8 милијарди динара.
Зато заиста није чудо што клијенти често не могу да се снађу међу трошковима које је банка зарачунала.
Да би стала на пут оваквом начину понашања, Народна банка Србије припрема нове прописе. Цене банкарских услуга требало би да се ограниче, а све што се клијентима по том основу наплати требало би да се транспарентно прикаже. Најављене промене ће сигурно обрадовати клијенте, али и организације потрошача које се већ дуже време залажу за транспарентност у овој области.
Који су то проблеми и које додатне услуге банке зарачунавају клијентима ?
Камате су пале, али су банке увеле трошак за одржавање кредита. За то што је задужен клијент месечно плаћа банци одређени проценат или суму. Камата је нижа али како се то код нас каже -није шија него врат.Чек на почек је код нас већ годинама битно средство за преживљавање. Камате на риволвинг картице су високе, и до 30 одсто годишње, а то је најсличније почеку .Зато се људи довијају како знају. Да би клијенте натерале да се окану чекова, банке су увеле додатне трошкове. Клијент прво плаћа издавање чека 30 динара, а за сваки чек који није стигао на наплату а издат је - још 30 динара месечно. Када коначно стигне да се реализује ту је нови трошак. Односно, плаћа се додатних сто динара за реализацију чека. У Србији укупно у банкама има отворено 7.396.581 рачуна, ако је судити према мајским подацима Удружења банака. Одржавање рачуна сви корисници плаћају месечно и то од 150 до 300 динара.
То је стални трошак, за разлику од једнократног од око 500 динара колико банке наплаћују клијентима за отварање рачуна. Клијент који изабере пакет рачун обично уз њега добија и платне картице, кредитне или дебитне. А њихово издавање банке наплаћују од 300 до 500 динара. Новоуведене услуге банке често клијентима поклањају, рецимо провере стања путем СМС поруке или на банкомату, па он лако пристане да се и то укључи у пакет рачун који због новина не мења цену одржавања. Међутим, када се обавља ова услуга, она се сваки пут појединачно плаћа и то од пет до 20 динара. Плаћање комуналних и сличних рачуна стаје за сваки појединачно од 80 до 100 динара. Већина клијената банака жели да има по текућем рачуну шансу да користи дозвољени минус. Камата је папрена и иде до 30 одсто, али то није једини трошак. Банке доступност ове услугу обнављају бар сваке друге године, а то клијенте стаје још хиљаду динара сваки пу када се трајање минуса продужи!
Када се сви ови трошкови накупе и клијент схвати да плаћа и услуге које не користи, прелази обично на јефтинији пакет-рачун. Прелазак на јефтинију месечну варијанту, опет, стајаће да од 240 до 300 динара.
Када клијентима сви трошкови и сва скидања са рачуна буду презентовани транспарентно, моћи ће јасније да сагледају све трошкове и да понешто уштеде. А они који установе да су им трошкови превисоки, односно да дају нешто за ништа, треба да потраже банку која нуди текући рачун који им највише одговара.
О сопственим финансијама ипак свако сам мора да води рачуна. Надлежни су ту само да помогну.
Душанка Вујошевић
