Иако се још не зна да ли ће промене бити и колико би се минималац могао увећати, познато је да се ставови учесника преговора – послодаваца и синдиката – разликују. Наиме, послодавци указују на то да је простора за повећање минималне цене рада мало, те да би евентуално цена рада могла бити повећана на 140 динара, док синдикати сматрају да би морала бити виша.
У Савезу самосталнх синдиката Србије урађена је анализа о висини цене рада, односно минималне зараде у Србији. У обзир је узето неколико параметара, а има пет варијанти о томе колико би требало да износи минималац у Србији. По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, поједине варијанте подразумевају повећање сатнице за више од 50 одсто у односу на садашњу, што је слободно се може рећи нествариво, али је извесно да се не би смело ићи испод износа који се везује за доњу границу сиромаштва у Србији.
– Када би репер за минималану зараду у Србији био износ неопходан за минималну потрошачку корпу из маја ове године, то би значило да би минимална зарада била 36.000 динара, а цена радног сата 207 динара – каже Милић. – То би било повећање од 59,2 одсто и јасно је да тај износ немогуће достићи, али би било фер у складу с нормама за егзистенцију запослених.
Стручни тим ШШ-а израчунао је да би, у случају да минимална зарада буде 70 одсто минималне потрошачке корпе из маја, она износила 25.200 динара, што би значило да би цена радног сата била 145 динара, односно повећање би у односу на садашњу износило 11,5 одсто. Уколико би минимална зарада била 60 одсто нето просечне зараде за мај, која је била 47.136 динара, минималац би се зауставио на 28.282 динара.
Будући да је последњих година приликом промене минималне цене рада сатница увећавана око десет динара, тешко да се може очекивати да ће се нешто значајно променити. Иако се не зна колико би евентуално повећање могло бити, реланије је да оно, ако га буде, достигне износ од 140 динара по радном сату, него да буде више. Дакле, уз 140 динара по сату, коверте би биле дебље свега неколико стотина динара јер би за 160 сати минималац био 22.400 динара, за 168 сати – 23.520, за 176 сати – 24. 640, док би највиша минимална зарада, у месецим када се ради 184 сата, била 25.760 динара.
– У том случају би цена радног сата била 163 динара, повећање у односу на садашњу цену рада достигло 25,4 одсто, а то је уједно и предлог Европске конфедерације синдиката – каже Милић.
Као један од модела за одређивање минималне цене рада у Србији узет је и планирани раст БДП-а и досадашња стопа инфлације, што би довело минималну сатница на 140 динара, минималац на 24.360 динара, а у односу на садашњи повећање би било 7,7 одсто.
– Као репер за одређивање минималне цене рада предложена је и доња граница сиромаштва у Србији, која износи 27.749 динара. У том случају би цена радног сата била 159 динара, а повећање би достигло 22,3 одсто у односу на садашњу цену радног сата. Сматрам да би тај проценат повећања минималне цене рада требало да буде узет у обзир приликом одређивања минималне цене рада за следећу годину јер све испод тога раднике ставља у веома лош положај – каже Милић.
И док се чека одлука о евентуално новој цени рада у Србији, треба рећи да ће онима који примају минималац коверта бити исте дебљине до краја године јер се промене примењују на почетку следеће. А да подсетимо, садашња цена рада од 130 динара по радном сату значи да они који раде за минималац месечно донесу кући од 20.800 динара, што је најнижа месечна зарада, до 23.920 динара, колико износи максимална минимална зарада. Наиме, сваки месец нема исти број радних дана.
Д. Млађеновић
