Док Удружење банкарских клијента „Ефектива” саветује грађанима да туже банке и траже повраћај новца, они који испуњавају све услове морају да знају да их пре него што добију оно што им је отето чекају трошкови за судске таксе и адвокатске услуге. Колико се грађанима исплати да туже банке и шта их чека? Сигурно је да их у том поступку прво очекују трошкови од бар 13.500 динара, а колико могу добити?
Клијенти који су већ платили провизију и туже банку, платиће судску таксу која ће им се касније вратити. Осим суме коју су дали за обраду кредита, имају право да траже да им се на ту суму зарачуна и затезна камата. Она код нас тренутно износи 11 одсто годишње. Рецимо, клијент који је подигао кредит од 1.000 евра и платио провизију један одсто, или десет евра пре пет година, добиће назад 5,5 евра на име каматног трошка. Ако је кредит био већи, рецимо 10.000 евра и сума је већа: на провизију од сто евра вратиће се 55. Банке су на нашем тржишту зарачунавале провизију од једна до три одсто. Затезна камата се рачуна на сваку годину колико је клијент био без новца. Та стопа се код нас мењала, али не много.
На шта све треба обратити пажњу, односно када тужити?
Клијенти који желе да врате новац треба да знају да банка тај трошак може наплатити само ако је он реалан, односно ако је корисник о њему претходно јасно и недвосмислено информисан, тако да ни на који начин не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч, наводи се у пресуди Касационог суда. Конкретно...
Приликом закључења уговора морало би да стоји да то чини 200 динара трошак папира, 300 динара струје, 200 динара тонер и на тај начин би корисник кредита био јасно упознат с тим трошком, појашњава Дејан Гавриловић из „Ефективе”.
У „Ефективи” објашњавају да се спорови тог типа, како показује пракса, обично решавају у року од једне до две године. Трошкови које је клијент имао се највећим делом враћају. А како то иде...
Код тог типа спорова доста адвоката спремно је да се наплати из суме која се добије након окончања спора. Адвокатски трошкови су за спорове до 1.000 евра 6.000 динара за поднесак, док се једно рочиште плаћа по тарифи 7.500 динара. Поједини адвокати су спремни да клијенте заступају и бесплатно код малих износа, или да цену из тарифе смање.
Последњих година код нас су најпопуларнији били кредити у динарима, и то готовински.
Међутим, одлука Касационог суда односи се на све валуте у којима су се кредити код нас одобравали. Банка која је незаконито наплатила провизију мора да је врати, не само за динаре већ и за кредите који су индексирани у еврима па и за оне где је валута била швајцарски франак.
Потоњим клијентима који муку муче с курсом енормно пораслог франка та мала помоћ би свакако добродошла.
У Народној банци Србије кажу да банке играју по формули: што више новца дајемо, већу провизију узимамо. Малобројне су банке које не наплаћују трошкове обраде кредита. Хоће ли преостала већина кренути транспарентнијим путем или можда чак и одустати од те провизије? У „Ефективи” сматрају да клијенти који су платили провизију треба да туже банке и врате новац. Код тих поступака нема застревања па новац могу наплатити и они који су провизију платили пре десет година.
Суд је банкама нудио могућност да докажу шта чини тај трошак обраде кредита, ниједна то није успела у постојећим судским поступцима, наводи Дејан Гавриловић.
По неким проценама, банке у Србији су за последњих петнаест година од наплате трошкова обраде кредита зарадиле неколико десетина милиона евра.
Банке се провизије неће лако одрећи, каже међународни консултант др Александар Васиљевић.
Како каже, тај трошак ће се убудуће преименовати или разбити на два-три с другачијим именом.
Биће то администрирање кредита или праћење, односно таксативно ће набројати трошкове од употребе хемијске оловке до тонера, папира, ангажовања запослених. То је дозвољено, каже Васиљевић.
Д. Вујошевић
