Од 18 делатности чије просечне нето зараде обрађује РСЗ, у седам су плате веће од просека, док су у 11 ниже. У октобру прошле године у осам делатности нето плате биле су више од републичког просека, у десет су биле ниже, што значи да је у новембру једна делатност по висини зарада склизнула испод републичког просека.
У три области у новембру бележе се нето плате веће од 100.000 динара, што је једна област мање него у октобру. Такве нето плате су у новембру примили запослени у ваздушном саобраћају – 131.216 динара, у услужним делатностима у рударству – 112.809 и рачунском програмирању и консултантскиим делатностима – 111.469 динара. Месец раније, међу запосленима који су имали нето просечне плате веће од 100.000 динара били су и они који раде у експлоатацији сирове нафте и природног гаса – 116.809 динара, а они су у октобру прошле године имали већу плату од запослених у рачунском програмирању и консултативним делатностима. У новембру су запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса имали просечну нето плату 94.393 динара.
Уколико се делатности за које РСЗ објављује податке посматрају групно, највећу просечну нето зараду у новембру забележили су запослени у финансијским делатностима и делатностима осигурања – 88.585 динара, затим они који раде у информисању и комуникацијама – 84.187, снабдевању електричном енергијом, гасом и паром – 83.055, рударству – 79.100, стручним, научним, иновационим и техничким делатностима – 61.935, државној управи и обавезном социјалном осигурању – 58.458 и образовању – 52.980.
Најниже просечне нето плате у новембру прошле године имали су запослени у делатности припремања и послужења хране и пића – 29.591 динар. Њихова плата је 20.965 динара мања од републичког просека и чак 101.625 динара од запослених у ваздушном саобраћају. Просечне новембарске плате мање од 40.000 динара месечно бележе се у осталим личним услужним делатностима – 30.431 динар, поправци рачунара и предмета за личну употребу – 31.414, преради дрвета и производа од дрвета – 31.776, производњи одевних предмета – 33.313 динара, производњи коже и предмета од коже – 34.848, санацији, рекултивацији и управљању отпадом – 35.741, специјализованим грађевинским радовима – 38.203...
Мада је просечна нето новембарска плата запослених у прерађивачкој индустрији мања од републичког просека и износи 46.738 динара, у њој има делатности у којима су плате знатно више од просека у Србији. Тако, рецимо, запослени у производњи дуванских производа у новембру бележе нето зараду од 91.052 динара, кокса и деривата нафте 78.390, основних фармацеутских производа и препарата 83.955, основних метала 65.714, машина и опреме 53.713, осталих саобраћајних средстава 54.710 динара. Но, у тој делатности су и прерађивачи дрвета и производа од дрвета с новембарском просечном платом од 31.776 динара, или радници у производњи одевних предмета с 33.313.
За просечну нето зараду веома је важно где радник ради. По подацима РСЗ-а, зараде запослених у правним лицима у новембру прошле године биле су 53.677 динара, а код предузетника свега 27.035.
Разлика је 26.642 динара, што значи да предузетници дају готово упола мање плате од оних које радник може зарадити код правних лица. Подаци РСЗ-а показују и то да су зараде запослених у радном односу у новембру у просеку износиле 50.901 динар, а оних који раде ван радног односа 33.222.
Управо због толике разлике у висини нето зараде у једној делатности види се значај медијалне нето зараде коју Републички завод за статистику редовно исказује уз просечну нето плату у Србији. Тако у РСЗ-у, саопштавајући да је просечна нето новембарска плата у Србији била 50.556 динара, указују на то да је истог месеца медијална нето зарада 39.654 динара и додају да то значи да је половина запослених остварила плату до тог износа. Другим речима, половини радника је просечна нето зарада на нивоу државе далеко и од ње је дели 10.000 и више хиљада динара.
Љ. Малешевић
