„Те се отписују дугови за порез, те репрограми. Постоји дужничка психологија. Последњи пример су кредити у швајцарцима за које је држава платила део, рекла је Бисић.
Коментаришући најаве о смањењу пореског оптерећења, она је навела да у Србији порези и доприноси у односу на просечну нето зараду износе 62 одсто, али да је међународно упоредив показатељ удео пореза и доприноса у бруто плати.
„Код нас је тај однос 38 одсто и по њему смо ми отприлике на средини. Немамо најмање порезе и доприносе, али далеко од тога да имамо највеће, чак и у региону, додала је Бисић.
Како је рекла, за значајно смањење оптерећења потребно је смањити стопе доприноса, али то значи да би морало да дође до ревизије права из социјалног осигурања и потпуно другачијег начина његовог финансирања.
Она је оценила да за смањење доприноса за пензије нема простора за веће промене јер би то захтевало огромна средства.
Према њеним речима, ако се порез на зараде повећа са 10 на 15 одсто и укине допринос за здравство, један део за здравство би се финансирао из буџета, али би онда осигураници били сви резиденти који плаћају порез у Србији.
